Имао три операције и прети му улица: Милошева борба за живот и за кров над главом

Јасмина и Горан Стојановић, из села Мађере код Прокупља, живе у једнособном, изнајмљеном стану заједно са оболелим сином Милошем. Новца више нема, и тренутно постоји могућност да ће остати без крова над главом. Немоћ, беспарица и очај учинили су да путем медија апелују на све добре и хумане људе да им помогну јер како наводе, сами то више не могу.

- Муж је пре три дана остао без посла, правио је подлоге за пицу код приватника. Радите и мучите се, на крају када затражите парче хлеба, дају вам отказ. Тако је то јер им се може. Од социјалног примамо 10.000, а дажбине плаћамо 15.000 динара. Немамо одакле да платимо кирију када он не ради више. Сваког тренутка може да се деси да останемо на улици са болесним дететом, започиње причу о својој тешкој животној ситуацији, Јасмина Стојановић, и додаје:

- Ако ништа друго, овде бар имамо нормалне услове за живот, а то нам је преко потребно због Милошевог стања. Претходна кућа је била у очајном стању, у њој нисмо могли да останемо. Али, то нам није једини проблем, нити највећи. Син нам је болестан, имамо је три операције до сада. Пре годину дана откривен је тумор и на другој страни вилице.

Читаву деценију родитељи се боре са опаком болешћу свог сина. Прва операција урађена је 13.10.2004. године на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице. Од тада, па све до 2013. године, Милош је редовно посећивао клинику због неопходних контрола, када му је у марту исте године, откривен тумор и на другој страни вилице. Половином априла, примљен је у болницу али убрзо и враћен кући. Након месец дана, 20. маја, оперисан је уз локалну анестезију.

Међутим, несрећа никада не иде сама. Када је имао 12 година, пао је у дворишту породичне куће и том приликом поломио ногу. Тада је утврђено да Милош има и недостатак калцијума, због чега су његове кости шупље и лако ломљиве. У фебруару 2010. године, урађена је вишечасовна операција десног колена када му је испод и изнад истог постављено метално ојачање. Још један од разлога зашто су Милошу потребни добри услови је тај што своје физиолошке потребе, због уграђених плочица и шрафова, не може да обавља на стандардан начин.

Након низа операција, Милош је добро, али му је потребна адекватна нега. Због недостатка калцијума потребна му је квалитетна и јака храна која ће то надокнадити, међутим, родитељи нису у прилици да му то свакодневно приуште. Поред путних трошкова и тешког стамбеног питања, Јасмина истиче да је, без нечије помоћи, немогуће финансијски покрити месечне трошкове.

- Немамо помоћ ни од кога. Пријатеље немамо, а од оних којима смо се прво обратили и који би требали да нам помогну, остало је само пуко обећање. Обећавали су нам и посао али ништа од тога нису испунили. Не знам шта више да кажем нити шта ће бити са нама ако на улицу останемо- наводи забринута мајка којој је додатна брига психичко стање сина Милоша.

- Стално је напет, нервозан и забринут. Другаре нема, одморе проводи сам у учионици. Упркос свему, врло добар је ђак и нема ниједан неоправдани изостанак. Замолила бих све оне који могу да нам помогу, да то и учине- овако завршава причу Јасмина Стојановић, у нади да ће им неко помоћи након велике животне недаће.

Жиро рачун за помоћ Милошу Стојановић:
Agricole банка
330-4700100324934-62

У име породице Стојановић, молимо све хумане људе да помогну, а оне који би волели, а нису у могућности, молимо да ову причу прошире даље. Хвала!