Иста роба, иста радња - али две различите цене

Због ниског стандарда и слабе куповне моћи, трговци све пажљивије одређују цене. То је осетљив посао, јер је економска криза донела и пад промета. Ипак, највећи градови углавном су и најскупљи.

Што мања радња, то је већа цена. Али, дешава се и да идентични артикли, истих произвођача у продавницама подједнаке величине истих трговинских ланаца у различитим местима имају различите цене.

Новосађани су за 92 динара пили најскупље млеко, Лесковчани најјефтиније и плаћали су га за трећину мање. Најскупље уље било је у Нишу, а најјефтиније у Панчеву са разликом од 14 динара. Новосађани су прашак за веш плаћали 190 динара а Лесковчани 44 динара мање.

Екомомиста Горан Николић каже да се велики трговински ланци углавном одлучују да улажу у велике градове где рачунају да ће имати највећи промет будући да у њима имају највише платежно способних људи.

- Интересантно да у Србији која је релативно мало тржиште трговци формирају цене у складу са потребама и укусима потрошача који чак могу бити и регионално посматрано различити - каже Николић.

У потрошачким организацијама сматрају да ће једино нова конкуренција у трговини повећати избор, оборити цене и смањити регионалне разлике.