Извршитељима помажу и хватачи паса

У време када је свим дипломираним правницима у нашој земљи највећа жеља да добију посао у правосудним органима, Небојша Спасојевић и Миодраг Грујовић одлучили су се за нов посао – после деценије рада у Палати правде у Нишу постали су јавни извршитељи. Радили су у општинском и окружном суду, обојица су били секретари установа (органа), после бирани за судије, али су се пре две године, пошто су положили извршитељске испите определили за предузетнички посао. 

– Имамо статус службених лица и овлашћења државних органа, иако смо у привредном смислу предузетници. А одлучили смо се за овај посао пошто смо, док смо радили у Палати правде схватили да је ова материја – извршење судских пресуда доста изазовна. Једноставно, сматрали смо, а то се и остварило, да можемо као јавни извршитељи да будемо ефикаснији од судова – испричао нам је Небојша Спасојевић.

Од јуна 2012. године до ових дана кроз канцеларију Миодрага Грујовића и Небојше Спасојевића, првих јавних извршитеља у Нишу, прошло је преко 8.000 предмета за извршење, које су добили од поверилаца:

– Правоснажне пресуде са предлогом за извршења достављају се судовима, после чега се дозвољава извршење. Тада се извршни повериоци обраћају нама. Странка може да бира да извршење буде од стране суда и судских органа, или нас јавних извршитеља. Надлежност јавних извршитеља једино је искључива за наплату комуналних и сличних потраживања, а све остало је ствар странака хоће ли нам поверити своја решења за извршење – каже Миодраг Грујовић.

У претходном периоду ова двојица јавних извршитеља решила су око 27 одсто поверених предмета, што је изнад републичког просека јавних извршитеља у Србији. Судови, познато је, имају веома низак проценат извршења правоснажних и извршних пресуда – између три и пет одсто предмета. У Немачкој, која се увек наводи као позитиван пример, проценат извршења је скоро 40 одсто. С почетком рада јавних извршитеља у нашој земљи, уследиле су позитивне промене у овој области.

– Нисмо омиљени међу грађанима, посебно међу онима који су у прошлости били буквално недодирљиви. Веома често на извршења одлазимо код политичара и градских функционера, код професора и лекара, адвоката и судија или чак и код свештеника. Увек, скоро без изузетка, одбијају да поступе по судским решењима, позивају се на познанства са државним секретарима у министарствима па чак и са министрима, на родбинске и кумовске везе са челницима правосудних органа, знају да запрете људима на високим функцијама у граду. На крају, када схвате да су времена када су себе сматрали недодирљивим прошла, ипак морају да прихвате судске одлуке и поступе по закону – каже Небојша.

Иако, кажу, није било конфликата или физичких насртаја на њих, било је много нерешивих проблема и „немогућих” ситуација :

– Једно решење покушавамо већ шест пута да реализујемо – наша суграђанка је узела кредит код банке, под хипотеку је ставила своју породичну кућу, и како није отплаћивала кредит кућа јој је одузета. Али банка, као нови власник објекта не може да уђе у посед јер су се у међувремену у кућу уселила „трећа лица”, њени кћерка и зет са децом. Не може ни у двориште да се уђе јер су у њему два опасна пса, тако да смо на извршење неколико пута ишли са полицијом, ватрогасцима, браварима, службом за хватање паса, па чак и екипом хитне медицинске помоћи. Али, све узалуд – испричао је Миодраг Грујовић.