Једини Амиш у Србији живи у Нишкој Бањи

Петровића је у Нишку Бању довело српско порекло и породично стабло у којем је записано да је један од његових предака, Денча Петровић, рођен у Доњој Студени, која је од Нишке Бање удаљена свега пар километара.

Неколико кратких посета месту из којег је 1912. године његов деда кренуо у свет било је довољно да донесе одлуку да се пресели из Америке у Србију.

Како је породична кућа Петровића у Студени потпуно урушена, Кристофер је стан пронашао у Нишкој Бањи.

Из овог места покушава да добије српско држављанство и да имање, чији је једини законски наследник, укњижи на своје име.

"Имам 25 парцела на различитим местима у Студени, поред Нишке Бање и Ниша. Неколико парцела је погодно за гајење воћа и поврћа, а на другима је шума", рекао је агенцији Бета Кристофер Петровић, који је сада једини Амиш у Србији, а вероватно и на читавом Балкану.

Његова жеља је да што пре крене да обрађује земљу коју је наследио, да обнови породичну кућу у Студени и да у њеној близини изгради столарску радионицу у којој би машине покретала вода са оближњег потока.

Нажалост, процедура око добијања држављанства и преноса наследства иде веома споро и Кристофер не може ни да наслути када ће бити завршена.

"Годину дана сам одлазио у полицијску станицу да би ми дали пријавни формулар за држављанство, а на крају сам га пронашао на сајту америчке амбасаде. Тек кад сам га однео у полицију, службеница ми је рекла да и они имају тај формулар", казао је Кристофер Петровић.

Док чека на одговор српских државних органа, он вредно ради води пословне књиге за једну америчку фирму, пише текстове за бизнис журнал који је намењен углавном амишким заједницима и за магазин који се бави путовањима, пошто је до сада обишао 65 земаља.

Два пута годишње пише истраживачке радове за историјски магазин јер је дипломирао теологију и историју.

На питање да ли је рођен у породици Амиша, Кристофер је опречно одговорио и објаснио да је постао Амиш када је имао 23 године.

"Крштен сам у баптистичкој цркви, али ми је засметао снажан национализам који сам 2001. године приметио у њој. Сматрам и да су морални стандарди и дисциплина попустили код хришћана у Америци и зато сам отишао Амишима. Прихватио сам са уживањем њихово учење и начин живота", казао је Кристофер Петровић.

Амиши су мирољубива, конзервативна хришћанску група која не користи достигнућа модерне технологије попут електричне енергије и аутомобила. Процењује се да у САД живи око 300.000 Амиша, али је само 100 конвертита, односно људи из других религија које су Амиши прихватили као своје, а Кристофер је један од њих.

Кристофер каже да својим изгледом и начином живота Амиши изазивају пажњу других људи у Америци, тако да разуме и чуђење овдашњих људи.

"Људи одавде се углавном понашају према мени као да сам са друге планете, а деца нарочито. Она умеју да буду и сурова, да се смеју и упиру прстом. То је због тога што немају често прилику да срећу странце. У Војводини је другачије, јер тамо има пуно људи различитих националности", додао је Кристофер Петровић.

Иако је доста тога прочитао о Србији пре него што се овде преселио, Кристофер каже да га је ипак доста тога изненадило.

"Изненађен сам традицијом, обичајима и животом људи уопште. Чудно ми је то што више породица живи у једној кући, што много људи не ради, и што многи од њих и не покушавају да пронађу посао. Невероватно ми је такође да неко може да посече шуму, а да не посади нову", подвлачи Кристофер.

Према његовим речима, у Србији је добро то што се осећа безбедно и што је храна одлична.