Једини у земљи: Дека са два имена и два презимена

Чика Панта, Милорад или Момчило (63), како га још увек у шали зову у селу, каже да је до чињенице да има два имена и презимена дошло одмах по његовом рођењу. Збрка је настала због неслагања између његовог оца и деде по мајци, који је био поштар и чак "злоупотребио службени положај", модерним речником речено, како би његов унук добио име које је њему по вољи.

"Мој деда Будимир, који је иначе био сеоски поштар и отац Велимир стално су били у некаквој завади. Та њихова неслагања су се додатно продубила када сам се ја родио, јер нису могли да се договоре које име да ми дају", прича за Тањуг Пантелић.

Он додаје да је у то време, вест о рођењу детета до најближе Месне канцеларије носио поштар, јер није било болнице, а игром случаја ту вест је требало да однесе управо његов деда по мајци Будимир.

"Он је тада, на своју руку, рекао писарима да ме у матичне књиге упишу као Милорада, док ми као презиме уписано Пантелић, по једном нашем предаку који се звао Пантелија. Тада је мењање презимена била уобичајена пракса", прича Пантелић.

Када је за то сазнао мој отац, сав бесан је отишао у Месну канцеларију у селу Велика Лукања и наредио да ми се име и презиме промене у Момчило Ранчић, рекао је он.

Међутим, старо име и презиме није обрисано, већ је и оно остало у књигама, па када је Милорад напунио шест година и већ требао да крене у школу, дошли су људи из суда у село код његових родитеља и питали их где су сакрили још једно дете, које је такође требало да крене у школу, а није пријављено, односно, уписано у први разред.

Тада је настала права ујдурма која се и данас препричава по селу.

"Људи из суда нису могли да верују када су чули истину, па су на крају морали код судије да иду и моји родитељи и деде и бабе и учитељи и директор школе, чак и шеф Месне канцеларије у којој сам уписан под два имена и презимена", каже Милорад.

Међутим, чак ни на суду, отац и деда нису могли да се сложе око јединственог имена и презимена па је суд морао да пресуди које име и презиме ће ми дати тако да се од тада зовем Милорад Пантелић, кроз осмех прича своју невероватну животну причу чика Панта, како га још зову у селу.