Једино грчко војничко гробље у Србији

Поред споменика 7.610 погинулих Пироћанаца, леже посмртни остаци 358 грчких војника.

У Музеју Понишавља чува се последња фотографија чете војника Треће грчке дивизије, пре трагедије која их је задесила. У пиротски крај дошли су у неку врсту мировне мисије, одлуком савезничке команде, у јесен 1918. године.

"Пирот се налазио на списку градова на граници", објашњава Мила Панајотовић, кустос-историчар Музеја Понишавља, "и управо је Трећа грчка дивизија из Патраса са Пелопонеза, којом је командовао Николас Трикупис, послата да обезбеђује границу."

После неколико месеци, исцрпљеност од ратних страдања, али и оштра зима и епидемија грипа, покосили су војнике Треће грчке дивизије.

Грчко војничко гробље настало је захваљујући Гркињи Екатерини Левандис са Волоса - која је заједно са својим супругом, лиферантом српске војске Петром Станковићем, сазнавши за судбину својих сународника, одмах по доласку у Пирот, сакупила кости 358 грчких војника које су биле расуте по Старој планини.

Парче земље на којем почивају грчки војници, 1924. године Пирот је поклонио грчкој држави, а осам година касније, ту је подигнут споменик. Судбина је учинила да се о том месту брину грчко-српске породице. Најпре је то била Екатерина Левандис, а након њене смрти старање је преузела породица Сурланџис.

"То је за нас, на неки начин, признање", наглашава  Јован Сурланџис. "Част нам је да се старамо о ратницима, борцима који су се борили за слободу и који су прешли хиљаду километара."

И тако већ скоро читав век. Грци чувају српске споменике и светиње на својој земљи , а Пироћанци - место страдања грчких војника. О пријатељству два народа насталом у суровом ратном вихору, говоре и стихови уклесани на споменику:

"За борбу и добро за које сте пали
Српска земља постала вам је мати.
Србина и Грка братими једна ловорова грана - 
грана која се од ваше крви храни
И која ће вечно цвати."