Како доказати да нам продају робу лошијег квалитета него на Западу

Крема за руке, детерџент, чоколада, телевизор познатих брендова лошијег су квалитета на источноевропском у односу на западноевропско тржиште.

Годинама потрошачи траже да квалитет буде исти у свим земљама, али су се произвођачи увек оправдавали наводним истраживањима која су показала да су у различитим земљама другачији укуси потрошача.

Пољска организација потрошача је пре десет година прва утврдила да у кексу који се код њих продаје нема путера као у Немачкој, већ се користи уље и да морају да употребе много више детерџента за прање веша.

Чипс је пржен у палмином уместо у сунцокретовом уљу, а у Пољској добијете мању граматуру него у Немачкој.

У Хрватској су добили новац од Европске уније и доказали да је трећина производа код њих слабијег квалитета и да 82 одсто купаца сматра да их произвођачи великих брендова третирају као мање важне у односу на западноевропске потрошаче.

После ових резултата, компанија која се бави производњом хране за децу одлучила је да повуче кашице са тржишта и замени их квалитетнијим.

У Европском парламенту напокон је донета директива у којој пише да је овакав третман купаца непоштена пословна пракса.

Поставља се, међутим, питање како обезбедити да произвођачи поштују ову директиву.

"Борци који су ово изгласали, међу којима је и Биљана Борозан, хрватска представница у Европском парламенту, предвидела је и такву ситуацију јер се претпоставило да ће већина произвођача ипак задржати своје производе који нису истог квалитета. У том смислу они су предложили и тражили да се сваке две године врши ново упоредно истраживање у земљама источне Европе и земљама западне Европе. Уколико се види да је различитог квалитета такви проивођачи ће сигурно бити кажњени", каже за РТС Вера Вида из Центра за заштиту потрошача.

Код нас нема новца за таква истраживања, па чак ни за проверу колико потрошача себе доживљава мање вреднима од купаца у другим земљама.

"Велико број потрошача који живи и ради у иностранству долази нам са таквим захтевима, да је роба која се продаје у западној Европи и роба која се продаје код нас исти бренд, а потпуно различитог квалитета. У Србији до сада још нико није урадио упоредно испитивање, тако да не можемо да кажемо са сигурношћу да ли то јесте или није. Углавном се то односи на кондиторске и козметичке производе", објашњава Вида.

У нашем Закону о заштити потрошача постоји уредба која пласирање производа различитог квалитета третира као непоштену пословну праксу.

Чини се, међутим, да је најтежи задатак доказати да нам светски произвођачи продају оно што не би понудили домаћем потрошачу.