Комуналац Радован на посао долази и нерадним данима!

Он је распоређен да одржава градски парк у коме сада тешко може да се нађе и најмањи папирић, а да би „његов парк“ био увек чист, Радован долази на посао и ван радног времена.

Ивановић потиче из екстремно сиромашне породице али је ипак успео да заврши средњу школу. Међутим, посао дуго није могао да нађе.

-Пет-шест година сам чекао на посао, без наде да ћу га икада добити. Ипак Комунално предузеће ми је пружило прилику да радим и живим од свога рада Ја сам захвалан због тога и зато се трудим да својим радом оправдам поверење које ми је указано-каже скромно Радован не испуштајући метлу из руку.

Скромни младић објашњава да њему није тешко да одржава парк а кад викендом нема других обавеза, он прошета до парка макар да покупи отпатке.-Долазим и нерадним данима. Некад останем дуже а некад покупим само отпатке-каже Радован.

У оближњим радњама кажу да бољег радника нема у граду и да је он прави пример како треба ценити посао.

-Он никад не престаје са радом. Сакупља отпатке, брише метлом стазе, празни канте. Кад то заврши он обиђе све локале око парка и испразни корпе са отпацима. Нико то од њега не тражи, па нам је често непријатно-прича Милија Миленковић, власник мењачнице и додаје да понекад и не примети кад Радован отвори врата и испразни корпу.

Иако је по професији кувар, Радован Ивановић се не нада да ће пронаћи посао у струци. Каже да и не тражи, и да је сасвим задовољан послом који обавља.