ЛАФ тражи распуштање градске комисије за медијске пројекте

На Предлог Локалног антикорупцијског форума Ниш (ЛАФ) од 22. марта 2016. године којим се тражи да у раду Стручне комисије за оцену пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша (Комисија) у 2016. години учествује и грађански посматрач кога ће делегирати ЛАФ, Комисија је објавила свој Став.

У свом ставу Комисија се позива на чланове 19, 20, 21. и 22. Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања (Правилник), који је донео министар културе и информисања Владе Републике Србије 13. новембра 2014. године („Службени гласник РС“, број 126/2014). Комисија је закључила да тим Правилником „нигде и ни на који начин нису предвиђени: ͵посматрачʹ, ͵независни посматрачʹ, ͵грађански посматрачʹ или било која друга категорија посматрача.“

Комисија, на овај начин, ставља ван снаге Локални план за борбу против корупције Града Ниша, који је Скупштина града Ниша усвојила на седници одржаној 6. јуна 2011. године („Службени лист Града Ниша“, број 55/2011). У табели на страници 16. Локалног плана за борбу против корупције је у потпуности дефинисан институт „грађанског посматрача“. У делу табеле „Грађанско посматрање јавних установа на нивоу локалне самоуправе“ дефинисано је „обезбеђивање присуства представника грађана, Грађанских посматрача, на седницама управних и надзорних одбора / тела / установа који се финансирају из средстава локалног буџета. (…) Грађански посматрач има право дискусије, али без права гласа. “ Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања није утврђено, ни на једном месту, да се не може конституисати институт „грађански посматрач“. Да ли је је Комисија, као тело Управе за културу града Ниша, овлашћена да ставља ван снаге акте које усваја Скупштина Града Ниша? Када и како је Комисија овлашћена да стави ван снаге Локални план за борбу против корупције Града Ниша?

Комисија, својим Ставом, изриком тврди да је она слободна да иза затворених врата, и мимо заинтересоване стручне и остале јавности, самостално одлучује о употреби буџетских средстава намењених суфинсирању пројеката локалних медија, у износу од 68.205.000 динара. Да ли то значи да је комисија ставила ван снаге члан 51. Устава Републике Србије? Тај члан гласи: „Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују. / Свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом.“

Нарочиту недоумицу подстиче закључак Комисије „да би и сама била у сукобу са позитивно-правним нормама када овај Захтев не би одбацила“ (сиц!). Комисија, дакле, закључује да Локални план за борбу против корупције, као стратешки антикорупцијски документ града Ниша, није нормативни акт, који при том прописује јасне и конкретне мере, међу којима је и грађански посматрач. Поврх тога, Комисија показује да не разуме ни појам етичности, те тврди да „једногласно констатује да је овде реч о формално-правном питању, а не о етичким или било којим другим мотивима“. Упозоравамо на то да је свако формално-правно питање засновано на темељу неке етичке норме. Желимо да подсетимо чланове Комисије, коју чине медијски стручњаци, на разликовање појмова етика и морал. Оно што је етично не мора бити и морално. Попут дистингвирања појмова право и правда. Нарочито када се ради о медијима мора се водити велика брига о томе да њихов рад мора да буде етичан, али још и више – моралан.

Овим се, међутим, не исцрпљује арсенал политичких алогичности у закључку Комисије. Последњим пасусом се покушава да се, мимо постојећег правног основа, тврди да правни основ не постоји: „…присуство само једног човека, а без одговарајућег правног основа антипод је јавности рада комисије…“ У претходним пасусима је разјашњено питање правног основа.

Закључак Комисије врхуни наставком претходног става у коме се тврди да би „присуство само једног човека“ „више подсећало на покушај цензуре коју не мора спроводити само власт већ то могу и неки други, неформални центри моћи“. То отвара пар питања. Како „присуство једног човека“ „подсећа на покушај цензуре“? Зар не може, исто тако, да „присуство једног човека“ у функцији Грађанског посматрача, буде брана арбитрарном, од очију јавности скривеном, одлучивању Комисије под притиском неформалних центара моћи? Да ли се овим тврди да је ЛАФ „неформални центар моћи“? Да ли Скупштина Града формира „неформалне“ (дакле, противзаконите) „центре моћи“? Или је и сама Скупштина Града Ниша „неформални центар моћи“? Комисија, због ове конклузије, дугује озбиљно објашњење Скупштини Града Ниша.

Нарочито је цинична инсинуација да је деловање ЛАФ-а, које је у складу са Локалним планом за борбу против корупције, „покушај цензуре“. Када се алогичности закључка Комисије сведу на основну интенцију, показује се да она тврди да је ЛАФ неформални центар моћи који покушава да цензурише њено деловање, а тиме и деловање медија. Овде се стварност намерно приказује изврнутом, као у цамери обсцури. Управо Комисија, која ради мимо увида заинтересоване јавности, на начин и по критеријумима који нису транспарентни, себе ставља у положај неупитног цензора који дела по налогу неформализованог центра моћи. Предходна Стручна комисија је, рецимо, убедљиву већину средстава на конкурсу, скоро 85 одсто, доделила медијима који су власнички, уређивачки и финансијски блиски власти, а који су током реализације својих буџетски подржаних пројеката у великој мери пропагирали владајуће и партијске ауторитете. На тај начин су дерогирани медијски закони и акти локалне самоуправе, као и сам институт конкурса за суфинансирање медијских пројеката.

И ту цинизму Комисије није крај. Сопствену арбитрарност и настојање да не поштује прописане норме она представља као супротстављање „кршењу законитости рада комисије и покушај нарушавања њене независности и самосталности“.

Дакле, Комисија тврди да присуство стручне јавности, персонификоване у грађанском посматрачу, представља „цензуру“, а одлучивање иза затворених врата о јавним средствима проглашава „самосталношћу и независношћу“ у раду. Оваква замена теза представља опасност за правни поредак, начело транспарентности при одлучивању о јавним средствима, јавни интерес у области јавног информисања, као и само јавно информисање.

ЛАФ неће и не може да одустане од своје обавезе да изабере грађанског посматрача који ће учествовати у раду (без права гласа) ове Комисије и који ће обавештавати јавност о њеном раду. ЛАФ ће, стога, уложити жалбу на овакав акт Комисије, а обратиће се и надлежним органима, организацијама и телима.

ЛАФ, такође, захтева, да Управа за културу хитно распусти постојећу Комисију и да формира нову Комисију. Избор чланова комисије мора бити јаван.

У Нишу, 3. маја 2016. године

Локални антикорупцијски форум Ниш