Иако у овом инциденту није било повређених, стручњаци и локални активисти сматрају да је реч о озбиљном упозорењу за друге градове — пре свега за Ниш.

Према речима нишке одборнице проф. др Тамаре Миленковић Керковић, брдо изнад Старе циглане изложено је истом ризику као и локација у Крагујевцу. Она подсећа да су инвеститори претходних година тражили да се површина јавне намене претвори у тзв. „мешовиту намену“, што је, како наводи, омогућило прекомерно бетонирање и планирање солитера уз минималне зелене површине.

Подсетимо, друштво „Тесла парк“, ћерка-фирма компаније Карић, добило је 31. децембра 2024. године грађевинску дозволу за петнаестоспратни комплекс „Шопен парк“. Део брда је већ раскопан, а механизација и дизалице налазе се у непосредној близини гасног складишта „Мессер“, што грађани и активисти виде као додатни ризик.

Миленковић Керковић каже да је нови План детаљне регулације, тренутно на Раном јавном увиду, делимично поправио урбанистичке параметре, али да је и даље далеко од онога што овај простор треба да постане. Она и покрет „Нишлије да се питају“ захтевају да се цело подручје врати у режим јавне намене и прогласи Градском шумом.

У прилог томе наводе и Извештај Државне ревизорске институције из децембра 2024. године, који је оценио да је Ниш у најгорој позицији у Србији када је реч о урбанистичкој контроли и улагањима у зеленило — са свега 30 хектара јавних површина које се редовно одржавају, у поређењу са 65 у Новом Саду.

Активисти најављују да ће на следећој седници Скупштине Града предложити Декларацију о забрани геолошких истраживања и ископавања на територији Ниша, као и забрану градње на зеленим површинама. Посебно издвајају да је више рударских компанија већ добило истражна права на осетљивим деловима територије, укључујући водоизворишта и заштићена природна подручја.

„Грађани морају да схвате да нико осим њих неће одбранити Ниш,“ поручује Миленковић Керковић.

САОПШТЕЊЕ У ЦЕЛОСТИ

Обрушавање дела пута над градилиштем у Крагујевцу је упозорење за Ниш- изнутра окупиран инвеститорима а споља рударским компанијама

Данашње обрушавање дела пута крај Центра изврсности у Крагујевцу, под брдом које је било поткопано и подупрто потпорним зидом са шиповима, и који се са висине сурвао ка градилишту јасно је упозорење свакоме у Србији да ни новосадска трагедија у којој је погинуло 16 људи није била довољна да се неко коначно нађе у затвору због кривичног дела градње без грађевинске дозволе и непоштовања правила грађења.

И сурвавање крагујевачке улице на градилиште у коме срећом није било жртава, јасно је упозорење Нишу и Нишлијама шта је извесно да може се деси са брдом изнад Старе циглане које су пре пет година „напали“ инвеститори. Под утицајем ухапшене градоначелнице Сотировски, урбанистичким плановима је ова до тада површина јавне намене, проглашена за коруптивну „мешовиту“ намену, у којој је могуће све, а извесно само да ће мешовита намена бити бетонирана, изграђене вишеспратнице и солитери, са „зеленим крововима и фасадама“ које могу да опстану само у Скандинавији, и са најмањим оваезним коефицијентом зелене површине на грађевинским парцелама у Србији, од само од 20%, и то 10% у додиру са земљом – читај дрвеће са кореном, или трава. И тај минорни проценат инвеститори стављају у жардињере, или тек постављене травњаке скидају након техничког пријема и откривају већ бетонирана паркинг места, попут овог на фотографији коју прилажемо.

Током петогодишње борбе да се спречи претварање јавне намене зелене површине и шуме над брдом Старе циглане, у тзв. мешовиту намену коју су захтевали инвеститори, упозоравали смо на све опасности такве безумне одлуке за јавни интерес. И да је брдо над Старом цигланом наставак брда Горица и Калач брда са кога стиже свежина и чист ваздух у Ниш, а да је ваздух у Граду већ сада отрован, да ће бетонирањем настати „топлотна острва“, а да Ниш већ сада гори лети, да поплаве и сада са 100% зелене површине, Зетску улицу и железнички надвожњак претварају у језеро, и да је због нарушавања статике брда ризик од клизишта глиненог брда (позајмиште Старе Циглане) огроман, да се градња солитера омогућава крај гасног складишта „Мессер“ итд. итд. Упркос томе, привредно друштво „Тесла парк“, ћерка фирма компаније Карић је последњег дана у 2024.год, 31.децембра 2024.год добило грађевинску дозволу за изградњу петнаестоспратног тзв. „Шопен парка“, а све наше поднете примедбе на ту дозволу су одбачене. Део брда, недалеко од гасног складишта је већ прекопан машинама и заузет дизалицама, а „Тесла парк“ против мене води кривични поступак због наводног нарушавања њиховог пословног угледа, а заправо типичну SLAPP тужбу, која треба да ме високом запрећеном казном заплаши и спречи да даље говорим у јавном интересу. Међутим, борба „Нишлије да се питају“ и грађана за очување шуме и зеленог брда над Старом цигланом довела је априла ове године до стављања ван правне снаге на седници Скупштине Града „Сотировски“ План детаљне регулације који је донет под утицајем ухапшене бивше градоначелнице и инвеститорског урбанизма којим је бивша права дама оковала Ниш. Нови План детаљне регулације који је донекле смањио проценте заузетости и зелену површину са 10 ари повећао на један хектар је на Раном јавном увиду, и на њега смо такође поднели примедбе. „Нишлије да се питају“ траже да се уместо солитера, брдо изнад Старе циглане очува и додатно оплемени као Градска шума која је Нишу неопходна да би дисао, како је гласио протест који смо 2020.год. организовали у време пандемије „Ниш хоће да дише“.

Данашње обрушавање читаве улице са брда у Крагујевцу јасно је упозорење за Ниш и могуће последице инвеститорског напада на последњу зелену оазу у Нишу-Стару циглану. Због свега , Нишлије да се питају и ја лично не одустајемо од захтева да се читавом простору врати јавна намена, и да се он претвори у Градску шуму , што препоручује и Извештај Државне ревизорске институције „Планирање зелене инфраструктуре у градовима“ из децембра 2024.год. Овај Извештај ДРИ показао је да је ситуација са зеленилом у градовима лоша како у Београду и Новом Саду, али да је у Нишу ситуација убедљиво најгора, како у погледу урбанистичких правила и њиховој контроли ( „Нишлије да се питају“ доказале су да се у Нишу гради без поштовања правила о обавзним зеленим површинама и да то нико не котролише) најмањи захтевани коефицијент обавезних зелених површина у нишким урбанистичким плановима у односу на остале градове, најмања улагања у изградњу, реконструкцију и одржавање зелених површина, и примера ради дупло мању површину јавног зеленила које се одржава у Нишу (30 хектара) у односу на ону у Новом Саду (65 хектара).

Због тога смо на последњој седници Скупштине Града поднели иницијативу за укидање појма „мешовита намена“ из свих будућих урбанистичких планова јер је штетна за јавни интерес, потенцијално коруптивна и у супротности са позитивним законодавством. На следећој седници поднећемо текст Декларације о забрани геолошких истраживања и ископавања на територији Ниша и забфрану градње на зеленим површинама у Нишу.

Ниш тек чека велика борба за одбрану од напада рударских компанија, попут Аполо минералс, и Еделвајс које су добиле истражна права на заштићеним просторима природе, на нишком водоизворишту и на делу изнад Горњег Матејевца код Копајске реке.

Грађани Ниша морају да схвате нико осим њих Ниш не може да одбрани.

•                               Нишу, 28.11.2024.год. проф. др Тамара Миленковић Керковић

                                            Одборник у Скупштини Града Ниша