Iako u ovom incidentu nije bilo povređenih, stručnjaci i lokalni aktivisti smatraju da je reč o ozbiljnom upozorenju za druge gradove — pre svega za Niš.

Prema rečima niške odbornice prof. dr Tamare Milenković Kerković, brdo iznad Stare ciglane izloženo je istom riziku kao i lokacija u Kragujevcu. Ona podseća da su investitori prethodnih godina tražili da se površina javne namene pretvori u tzv. „mešovitu namenu“, što je, kako navodi, omogućilo prekomerno betoniranje i planiranje solitera uz minimalne zelene površine.

Podsetimo, društvo „Tesla park“, ćerka-firma kompanije Karić, dobilo je 31. decembra 2024. godine građevinsku dozvolu za petnaestospratni kompleks „Šopen park“. Deo brda je već raskopan, a mehanizacija i dizalice nalaze se u neposrednoj blizini gasnog skladišta „Messer“, što građani i aktivisti vide kao dodatni rizik.

Milenković Kerković kaže da je novi Plan detaljne regulacije, trenutno na Ranom javnom uvidu, delimično popravio urbanističke parametre, ali da je i dalje daleko od onoga što ovaj prostor treba da postane. Ona i pokret „Nišlije da se pitaju“ zahtevaju da se celo područje vrati u režim javne namene i proglasi Gradskom šumom.

U prilog tome navode i Izveštaj Državne revizorske institucije iz decembra 2024. godine, koji je ocenio da je Niš u najgoroj poziciji u Srbiji kada je reč o urbanističkoj kontroli i ulaganjima u zelenilo — sa svega 30 hektara javnih površina koje se redovno održavaju, u poređenju sa 65 u Novom Sadu.

Aktivisti najavljuju da će na sledećoj sednici Skupštine Grada predložiti Deklaraciju o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja na teritoriji Niša, kao i zabranu gradnje na zelenim površinama. Posebno izdvajaju da je više rudarskih kompanija već dobilo istražna prava na osetljivim delovima teritorije, uključujući vodoizvorišta i zaštićena prirodna područja.

„Građani moraju da shvate da niko osim njih neće odbraniti Niš,“ poručuje Milenković Kerković.

SAOPŠTENjE U CELOSTI

Obrušavanje dela puta nad gradilištem u Kragujevcu je upozorenje za Niš- iznutra okupiran investitorima a spolja rudarskim kompanijama

Današnje obrušavanje dela puta kraj Centra izvrsnosti u Kragujevcu, pod brdom koje je bilo potkopano i poduprto potpornim zidom sa šipovima, i koji se sa visine survao ka gradilištu jasno je upozorenje svakome u Srbiji da ni novosadska tragedija u kojoj je poginulo 16 ljudi nije bila dovoljna da se neko konačno nađe u zatvoru zbog krivičnog dela gradnje bez građevinske dozvole i nepoštovanja pravila građenja.

I survavanje kragujevačke ulice na gradilište u kome srećom nije bilo žrtava, jasno je upozorenje Nišu i Nišlijama šta je izvesno da može se desi sa brdom iznad Stare ciglane koje su pre pet godina „napali“ investitori. Pod uticajem uhapšene gradonačelnice Sotirovski, urbanističkim planovima je ova do tada površina javne namene, proglašena za koruptivnu „mešovitu“ namenu, u kojoj je moguće sve, a izvesno samo da će mešovita namena biti betonirana, izgrađene višespratnice i soliteri, sa „zelenim krovovima i fasadama“ koje mogu da opstanu samo u Skandinaviji, i sa najmanjim ovaeznim koeficijentom zelene površine na građevinskim parcelama u Srbiji, od samo od 20%, i to 10% u dodiru sa zemljom – čitaj drveće sa korenom, ili trava. I taj minorni procenat investitori stavljaju u žardinjere, ili tek postavljene travnjake skidaju nakon tehničkog prijema i otkrivaju već betonirana parking mesta, poput ovog na fotografiji koju prilažemo.

Tokom petogodišnje borbe da se spreči pretvaranje javne namene zelene površine i šume nad brdom Stare ciglane, u tzv. mešovitu namenu koju su zahtevali investitori, upozoravali smo na sve opasnosti takve bezumne odluke za javni interes. I da je brdo nad Starom ciglanom nastavak brda Gorica i Kalač brda sa koga stiže svežina i čist vazduh u Niš, a da je vazduh u Gradu već sada otrovan, da će betoniranjem nastati „toplotna ostrva“, a da Niš već sada gori leti, da poplave i sada sa 100% zelene površine, Zetsku ulicu i železnički nadvožnjak pretvaraju u jezero, i da je zbog narušavanja statike brda rizik od klizišta glinenog brda (pozajmište Stare Ciglane) ogroman, da se gradnja solitera omogućava kraj gasnog skladišta „Messer“ itd. itd. Uprkos tome, privredno društvo „Tesla park“, ćerka firma kompanije Karić je poslednjeg dana u 2024.god, 31.decembra 2024.god dobilo građevinsku dozvolu za izgradnju petnaestospratnog tzv. „Šopen parka“, a sve naše podnete primedbe na tu dozvolu su odbačene. Deo brda, nedaleko od gasnog skladišta je već prekopan mašinama i zauzet dizalicama, a „Tesla park“ protiv mene vodi krivični postupak zbog navodnog narušavanja njihovog poslovnog ugleda, a zapravo tipičnu SLAPP tužbu, koja treba da me visokom zaprećenom kaznom zaplaši i spreči da dalje govorim u javnom interesu. Međutim, borba „Nišlije da se pitaju“ i građana za očuvanje šume i zelenog brda nad Starom ciglanom dovela je aprila ove godine do stavljanja van pravne snage na sednici Skupštine Grada „Sotirovski“ Plan detaljne regulacije koji je donet pod uticajem uhapšene bivše gradonačelnice i investitorskog urbanizma kojim je bivša prava dama okovala Niš. Novi Plan detaljne regulacije koji je donekle smanjio procente zauzetosti i zelenu površinu sa 10 ari povećao na jedan hektar je na Ranom javnom uvidu, i na njega smo takođe podneli primedbe. „Nišlije da se pitaju“ traže da se umesto solitera, brdo iznad Stare ciglane očuva i dodatno oplemeni kao Gradska šuma koja je Nišu neophodna da bi disao, kako je glasio protest koji smo 2020.god. organizovali u vreme pandemije „Niš hoće da diše“.

Današnje obrušavanje čitave ulice sa brda u Kragujevcu jasno je upozorenje za Niš i moguće posledice investitorskog napada na poslednju zelenu oazu u Nišu-Staru ciglanu. Zbog svega , Nišlije da se pitaju i ja lično ne odustajemo od zahteva da se čitavom prostoru vrati javna namena, i da se on pretvori u Gradsku šumu , što preporučuje i Izveštaj Državne revizorske institucije „Planiranje zelene infrastrukture u gradovima“ iz decembra 2024.god. Ovaj Izveštaj DRI pokazao je da je situacija sa zelenilom u gradovima loša kako u Beogradu i Novom Sadu, ali da je u Nišu situacija ubedljivo najgora, kako u pogledu urbanističkih pravila i njihovoj kontroli ( „Nišlije da se pitaju“ dokazale su da se u Nišu gradi bez poštovanja pravila o obavznim zelenim površinama i da to niko ne kotroliše) najmanji zahtevani koeficijent obaveznih zelenih površina u niškim urbanističkim planovima u odnosu na ostale gradove, najmanja ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i održavanje zelenih površina, i primera radi duplo manju površinu javnog zelenila koje se održava u Nišu (30 hektara) u odnosu na onu u Novom Sadu (65 hektara).

Zbog toga smo na poslednjoj sednici Skupštine Grada podneli inicijativu za ukidanje pojma „mešovita namena“ iz svih budućih urbanističkih planova jer je štetna za javni interes, potencijalno koruptivna i u suprotnosti sa pozitivnim zakonodavstvom. Na sledećoj sednici podnećemo tekst Deklaracije o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja na teritoriji Niša i zabfranu gradnje na zelenim površinama u Nišu.

Niš tek čeka velika borba za odbranu od napada rudarskih kompanija, poput Apolo minerals, i Edelvajs koje su dobile istražna prava na zaštićenim prostorima prirode, na niškom vodoizvorištu i na delu iznad Gornjeg Matejevca kod Kopajske reke.

Građani Niša moraju da shvate niko osim njih Niš ne može da odbrani.

•                               Nišu, 28.11.2024.god. prof. dr Tamara Milenković Kerković

                                            Odbornik u Skupštini Grada Niša