Лекар који лечи травама

Рецепт за мелем против опекотина Добривоје Николић добио од таште пре пола века и лечио чак и безнадежне случајеве.

Осим што помаже код опекотина и за више од 50 одсто убрзава процес зарастања, добра је и за промрзлине, посекотине, отворене ране, опекотине од сунчања, јер за десетак минута смири упаљену кожу...

Његови синови Братислав и Бранислав научили су све о фитотерапији од оца Добривоја који скоро пуних 50 година има диплому Медицинског факултета у Скопљу, а исто толико се бави и традиционалном медицином.

- Због љубави према традиционалној медицини остадох ја лекар опште праксе. Прва знања о традиционалној медицини понео сам из села Сува Морава код Владичиног Хана, где сам рођен, а званичној медицини некад је потребна мала помоћ природе. То је управо случај са опекотинама. Лековите масти, справљене од трава само убрзавају опоравак, никако не могу да шкоде - тврди доктор Добри.

Шездесетих година прошлог века справио је мелем против опекотина. Основни рецепт наследио је од таште, само га је, каже, мало дотерао. Састојци мелема су тајна, али је све проверено на званичним местима.

- По том мелему познат сам широм Србије и бивше Југославије. Многе моје колеге лекари са неодобравањем су гледале моје травке, али се нисам на то обазирао. Многима је помагала, а било је безнадежних случајева - каже доктор Добри.

Два најдрастичнија случаја у дугогодишњој каријери доктора Добривоја је један Врањанац који се, радећи у аутомеханичарском каналу, претворио у буктињу и дете од десет месеци из једног бујановачког села које су донели умотано у пешкиру, без коже на лицу и глави јер су га приликом купања грешком попарили врелом водом.

- Кожа им је изгорела потпуно, видело се месо, није се препознавала.

Аутомеханичар је био изобличен, надувен, са високом температуром. Три дана је био на инфузији и стално су га превијали да се ране не инфицирају, али му никако није бивало боље. На своју одговорност је изашао из болнице. Три пута дневно сам га мазао мелемом. Истовремено је долазила и медицинска сестра и давала му ињекције против температуре. За 25 дана успели смо да га подигнемо на ноге и обновимо изгорелу кожу - прича доктор Добри.

Дете је излечио машћу након два месеца интензивног лечења. Свакодневно је одлазио у село, два пута дневно га превијао. Само је маст наплаћивао, рад никад.

Доктор Добри ништа није специјализирао, а волео је, каже, хирургију. Нема дилему да је његовом напредовању у каријери једна од главних препрека било баш то упорно примењивање и традиционалног начина лечења. Тврди да му, ипак, није жао. Највећа му је сатисфакција то што су чајеви и масти сада признати и у званичној медицини. Посебно је поносан на своје синове, Братислава и Бранислава.

- О биљкама смо највише научили берући их заједно са оцем на обронцима Бесне кобиле, Кукавице, Чемерника, Власине. А књиге које су написали Јован Туцаков и Риста Гостушки, наши најбољи познаваоци лековитог биља, били су нам буквар - каже Братислав.