Лични став директора Клиничког центра Ниш Зорана Радовановића: одговор Саши Живићу

Писмо преносимо целости.

Поводом нетачног, тенденциозног, злонамерног и пре свега политикантског изношења тзв. личних ставова проф. др Саше Живића у појединим медијима, које има за циљ да омаловажи пре свега колеге са којима ради, Управу Kлиничког центра Ниш, али и државу Србију, која је дала велики допринос развоју здравства, сматрао сам да је потребно да јавност Србије упознам са тачним, прецизним и конкретним информацијама.

Данас, 19.12.2019 године је тачно 2 године и два дана од како смо свечано и са великим задовољством у присуству председника Републике и целе Владе отворили први нови, завршени Kлинички центар у Нишу. За нешто мање од 4 године Ниш и Србија добили су преко 44.000 метара квадратних најсавременије опремљеног медицинског центра. Инвестиција од преко 50 милиона евра. Мој лични став а и егзактан податак је да у време када је уважени проф. др Саша Живић био директор Kлиничког центра Ниш тачније од 2000. до 2012. године није урађено по многим питањима НИШТА.

Мој лични став је такође и да смо у последње три године од Министарства здравља тј. Владе Републике Србије добили три најсавременија апарата за зрачену терапију, чиме смо постигли да се по плану Министарства здравља постигне регионална заступљеност и повећа квалитет зрачне терапије за све пацијенте.

У категорију личних ставова могу да са поносом поменем да је урађено и преко 1.500 кардиохируршких интервенција на Kлиници за кардиохирургију Kлиничког центра Ниш за непуних 5 година, али и да подсетим да је од 2000. до 2012. године на истом простору данашње Kардиохирургије у Нишу била што ливада, што незавршена грађевина од 2.500 метара квадратних.

На Дечијој интерној клиници Kлиничког центра Ниш било је 135-оро запошљених 2003-ће године, 2012-те године 148 а данас је 165-оро. Интересантно ја али и тачно да је 2003-ће године било 36 лекара на Дечијој интерној Kлиници а данас их има 44. рачунајући и двоје младих талената који се примају сутра. Планским активностима кординираним са Министром здравља 4-оро лекара је баш на специјализацији из дечије неурологије. Мој лични став је и тачан податак да је на истој Kлиници прегледано преко 34.000 малишана из Ниша и југа Србије, али и да је у истој згради на Kлиници за Дечију хирургију прегледано преко 30.000 пацијената старости до 18. година. Само на одељењима дечије неурологије и дечије кардиологије наши субспецијалисти прегледали су укупно преко 4.500 малишана.

Није лични став већ прецизан податак за понос, да је у специјалистичким амбулантама Kлиничког центра Ниш до данашњег дана пружено преко 700.000 услуга пацијентима. Да не напомињем и да је отворено  преко 110.000 историја болести пацијентима, који су добили услуге на најсавременијим апаратима и најбољим условима у региону.

Мој лични став је у следећем а на шта сам посебно поносан, као субспецијалиста неурорадиологије је и опрема у Центру за Радиологију KЦ Ниш, обезбеђена из буџета Владе Републике Србије где на магнетној резонанци од 3 Т прегледамо децу, на најсавременијим МСЦТ апаратима реагујемо у хитним стањима или најновијим ангиосалама решавамо инвазивне процедуре. Лични став је да смо не само лечили, већ на пољу превентиве само ове године, урадили више од 9.000 мамографија и прегледали преко 10.000 људи на превентивним прегледима, које смо у кординацији са Министартвом Здравља обављали.

Након завршетка нове зграде Kлиничког центра Ниш није се стало са инвестицијама, већ је само за неопходну опрему, Kлинике за очне болести, Kлинике за уво, грло и нос и Kлинике за неурохирургију, Министарство Здравља издвојило преко 100 милиона динара. Топла веза Гинекологије и Дечијих клиника, Хелидром, као и комплетно асфалтирање и осветљавање круга Kлиничког центра Ниш, коштали су такође толико, уз бројне апарате којима смо опремили поједине Kлинике и Центре.

На крају као још један лични став могу да констатујем да никада нисам својатао кроз изразе ’’моја болница’’ Kлинички центар у Нишу, који припада свим Нишлијама, грађанима југа Србије, али и целој Србији, иако сам 3 године био заменик директора, а већ 8 година директор једне од највећих здравствених установа код нас и да сматрам да није добро, етички, али ни колегијално да се ситним политиканством прикупљају јефтини политички поени.

Лични став је и да су функције пролазне, али бели мантил као и образ мора да остане чист.

Аутор је редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу и директор Kлиничког центра Ниш Зоран Радовановић.

Текст проф. др Саше Живића, можете прочитати на следећем линку.

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/nema-moja-bolnica-vremena-da-ceka/