Муке с бирократијом: Милета Ђорђевић плаћа дупли порез за свој пиштољ

Овај пензионер и бивши припадницк Војске Србије и полиције је задужио тај пиштољ још 1980. године док је био на служби у Руми. Осам године касније преселио се у Лесковац и уредно пријавио ново место боравка. Његове невоље настале су доношењем Закона о ношењу оружју. Најпре је порезом задужен у Лесковцу, а потом и порезом у Руми.

„Узалуд сам доказивао Пореској управи у Лесковцу да се ради у истом пиштољу, који сам још 1988. године уредно ођавио из Руме и пријавио у Лесковцу. Седам година траје моја борба за доказивањем истине“, прича Ђорђевић.

Дуг се у међувремену нагомилавао, а кап је прелила чашу када му је пре неколико месци стигла забрана на трећину пензије за неплаћени порез у Руми, где је вероватно раније направљен агрешка. Недавно је сам прибавио и службену белешка полиције из Руме у којој се јасно наводи да је пиштољ марке ЦЗ, калибра 7,65 милиметара ођављен још 1988. године из тог места и пријављен у Полицијској управи у Лесковцу.

„Однео сам тај документ у Пореску управи у Лесковцу, али сам био избачен из канцеларије. Нека начелница ми је рекла да је не занима та белешка и да је забрана још на снази. Више не знам где да идем и коме да се жалим“, јада се овај човек, који тврди да до данас не зна с коликом се сумом, заправо, дужи.

У пореској управи у Лесковцу кажу да ствари не стоје баш тако.

„Ми смо неколико пута тражили доставу докумената о том пиштољу и мислим да смо ствар привели крају. Све ће бити у реду. Он ће доплатити само нешто више од три хиљаде динара. Нема разлога за дизање прашине“, кажу у тој управи.

Ђорђевић пак вели да слична увервања добија месецима.

Да невоља не иде сама доказ је и случај породице Ђорђевић. Тридесетдвогодишњи син Милета Ђорђевића се у међувремену разболео. Заказана је трансплатиција јетре у Турској. Миелта покушава да подигне кредит за његово лечење, али то сада није могуће док се не скине забрану на трећину његове пензије.

„Овде не одлучују месеци, него дани. Операција је заказана, а новца немам. У паници сам. Не могу да верујем да од неажурне бирократије зависи живот мог сина“, прича и плаче бивши припадник полиције и Војске Србије.

Бирократија је сама себи циљ

"Утисак је да у државним органима седе неспособни радници, који раде само оно што им се наложи и ништа ван тога. Не постоји никаква иницијатива да се неки проблем који грађани имају реши у обострану корист. По принципима Управног поступка, он мора бити ефикасан, не сме бити на штету странке. Очигледно је да таква воља не постоји.", коментарише за Јужну Србију Инфо бивши радник Пореске управе.