На Бадњи дан миришу ракија и риба

Неки обичаји су се у међувремену прилагодили времену и месту у којем живимо, те се данас не практикује вечера на поду, већ са стола испод којег је прострта слама. Ми се у Кувару нећемо бавити свим обичајима, већ тиме шта треба да се нађе на бадњој трпези и каква је њена симболика.

Јеловник за Бадње вече понавља се из године у годину и готово никада се не мења. Дакле, док је домаћин у шуми и сече Бадњак, домаћица меси бадњачки колач, тј. бадњачку погачу без квасца, чесницу, која се за време вечери ломи, а не сече.

Од јела, на столу, поред хлеба и соли, треба да се нађе и риба пржена на уљу, пресан кисео купус преливен уљем, резанци с орасима, туршија, мед, вино и пасуљ (обично пребранац).

Сваки део ове празничне посне трпезе има своју симболику. Бадњачка погача симболише самог Господа Исуса Христа ("Ја сам хлеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хлеба живеће ва вијек; и хлеб који ћу ја дати за живот свијета" - Јован 6,51). Риба, као и хлеб, симболише Господа Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТХИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа. Со симболише силу божанску, која чува дело божје, као што со чува хлеб и рибу од плесни и трулежи.

Вино представља крв Спаситељеву којом је Он на Голготи дао откуп Богу за грехе људске, док мед симболише сладост вечног живота.

Поред тога, на сто се поставља божићна свећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то симболично представља жељу за берићетом и добрим животом у кући.

Пред оваквом бадњачком вечером, домаћин се прекрсти, запали свећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу, разломи колач и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чаше вина дижу здравице.