Настава српског језика путем скајпа за омладину из дијаспоре

Учење српског језика преко скајпа је одлично искуство како за студенте Филозофског факултета Универзитета у Нишу, тако и за младе у дијаспори који нису познавали свој матерњи језик, а највише проблема током учења било је са падежима, каже Александар Новаковић, студент докторских студија на департману за српски језик Филозофског факултета. Пројекат, који је почео 15. септембра и трајао је три месеца, завршен је 15.децембра, а тим поводом су јуче у градској кући представљени и резултати пројекта. О пројекту су говорили Тамара Ћирић, шег Канцеларије за односе са дијапором града Ниша, Милан Пешић, већник ресорно задужен за омладину и спорт, декан Филозофског факултета Универзитета у Нишу др Горан Максимовић као и професорице и студенти овог факултета уз чију је помоћ пројакат и реализован.Тамара Ћирић је додала да ће због великог интересовања већ у јануару пројекат бити настављен, а досадашњи учесници пројекта добиће од Фаилозофског факултета дертификате о нивоу савладаног српског језика.

“Циљ пројекта је био популаризација српског језика код дијаспоре преко втшњачког образовања, односно држања индивидуалних часова српског језика преко скајпа“, казала је Тамара Ћирић.“Када је јуна објављен конкурс изненадио нас је велики број наше деце у дијсапори која су се пријавила за овакав начин учења матерњег језика, а пријаве  су стигле из Америке, Норвешке, Грчке, Велике Британије, Немачке, Француске, Канаде, Холандије, Италије, Доминиканске републике и још доста земаља у којима живе наши исељеници“.

Она је додала да је до краја пројекта 20 студената српском језику подучавало 23 кандидата.Часови су држани два пута недељно у трајању од по 45 минута, а неки од предавача су радили и са по два кандидата када су у питању брат и сестра.

“Деца су била изузетно заинтересована за рад. Многи од њих уопште нису знали српски језик јер су рођени ван Србије. За њих је овај пилот-пројекат био и први сусрте са матерњим језиком њихових родитеља.И поред тога јако су брзо напредовали, а највише проблема било је, када се ради о грамарици, са падежима.Са друге стране, ово је било једно драгоцено искуство и за нас студенте јер смо могли све што смо научили на факултету да применимо у пракси“, каже Александар Новаковић који је подучавао брата и сестру из Норвешке.

Према истраживању које је урађенио након завршетка пројеката сви студенти су се изјаснили позитивно о пројекту, а сви су казали да је мотивација њихових ђака за овакав начин учења српског језика била на највишем нивоу.

“Главни мотиви за учење српског језика код деце у дијаспори били су жеља да се научни матерњи језик, потом да се одржи веза са родбином и пријатељима у Србији, да се деца упознају са српском културом и обичајима“, каже Тамара Ћирић. „ Чак 42 одсто учесника је изјавило да у месту у коме живе не постоји организовано учење српског језика, док је 21 одсто изјавило да уопште не зна да ли постоји неки вид учења српског у њиовом месту.За нас је јако важан податак да је 74 одсто учесника пројекта наставило и у будућности са оваквим начиним учења српског језика, а 84 је казало да би на овакав начин желело да учи и српску историју. Сви учесници пројекта препоручили су другима да учествују у оваквој настави, док 37 одсто њих зна особе које би желел да на овакав начин уче српски језик“.

Тамара Ћирић је додала да је захваљујући искуству из овог пилот пројекта већ припремљен пројакет за рад са новом групом деце из дијаспоре.

“Пројекат ће почети да се реализује у јануару, а средства за реализацију пројекта омогућила је Управа за дијаспору и Србе у региону Министарства иностраних послова“, објаснила је Тамара Ћирић.

Милан Пешић, градски већник за омладину и спорт је нагласио да је овај пројекат први пут омогућио да и ми из Србије нешто пружимо дијаспори.

“Пракса је показала да смо до сада углавном ми овде у Србији очекивали да они помогну нама. Надам се да ће пројекат бити настављен, град ће увек стати иза овакавих идеја, а у Стратегији за младе града Ниша уграђен је и део који се односи на сарадњу са дијаспором“, нагласио је већник Пешић.