Неустрашива: Она је једина жена ватрогасац у Врању (ФОТО)

Пре две године, након завршеног курса, обукла је униформу ватрогасца и стала раме уз раме са својим колегама.

- Све је почело потпуно непланирано с моје стране. Пријавила сам се на конкурс и завршила четворомесечну обуку у Београду.

Од тада, униформа ватрогасца је моје обележје, уживам у њој али и у свим ризицима овог посла – почиње причу Недељковићева.

Јелена каже да је основ за успех у овом послу, поред психофизичке спремности, и адреналин и то много већи него за неко друго занимање.

- Двоумила сам се између рада у полицији и ватрогасца. Моји родитељи нису баш били одушевљени тиме да им ћерка буде полицајка, али за ватрогасца су ме подржали.

Сада сам овде, окружена са 40 колега мушкараца, и никада нисам зажалила – објашњава она.

Ова храбра млада девојка са поносом истиче да је учествовала у акцијама спашавања, али додаје и да би више волела када је колеге не би толико штитиле, и када јој дозволе да равноправно са њима дели ризик у послу.

- Мислим да ме превише штите. Буквално их молим да кренем са њима на терен.

Прихвате једино када процене да није превише опасно за мене. Некада ми то смета, али се надам да ће се временом нешто променити – напомиње она.

Потврду за њену спремност за рад дају и њене колеге, који се једногласно слажу да је Јелена чак у бољој физичкој кондицији од већине њих.

Комплетна радна опрема која у просеку тежи и до 18 килограма, за Јелену не представља препреку.

- Била је страшна зима, а ми смо имали акцију достављања хране становницима планинских села.

Џакове тежине 25 килограма носила сам километрима , како би помогли угроженим породицама.

Када стигнем на циљ и знам да сам неког усрећила дајући му храну или одећу, и тада за мене нема веће нграде.

Тада себи само потврдим, да сам одабрала најлепше занимање на свету – прича ова насмејана девојка.

Према њеним речима окружење је подржава и диви јој се, али има и оних који се питају „шта ће жена у ватрогасце, када се зна се где је жени место“.

Неустрашива Јелена Недељковић на крају каже да, иако је међу оволиким мушкарцима привилегована, ипак би волела да њена јединица буде обогаћена са бар још једном женом.