Нове и старе речи српског језика

Зашто су перо и оловка добили баш та имена, како је диплома у сродству са диплама, а јунак са јунцем? У ком су сродству примабалерина и примитивац, какве су везе између сланине и панцира, гимназије и голотиње и како је реч "коњушар" догурала до звања маршала? На стотине и хиљаде других загонетних тајни о речима открива у књизи "Шта се крије иза етимологије" Милорад Телебак (1942), истакнути лингвиста из Бањалуке. Књигу је објавио новосадски „Прометеј“.

Са неуобичајеном лакоћом и несвакидашњом духовитошћу, Телебак води читаоце кроз чудесан свет речи откривајући њихове "биографије", прошлост, промене смисла, повлачење пред туђицама, а често и нестајање са језичке сцене.

Српски улази у веома развијене језике о чему сведоче шестотомни "Речник српског књижевног језика" Матице српске, који садржи око 150.000 речи, као и "Речник књижевног и народног језика" САНУ, који ће, када буде завршен, имати око 400.000 речи. То је десет пута више него што их имају Вукови речници, чије је прво издање из 1818. бројало 27.000, а друго из 1852. око 47.000 речи. Истовремено, процењује се да у нашем језику има око 50.000 речи страног порекла. Дакле, једна осмина укупне лексике, што и јесте много, али донекле и објашњиво, с обзиром на наше дуготрајне историјске везе, најпре са Византијом, а потом са Турском и другим земљама.

Вукова упозорења, "нове ријечи може градити само онај који умије мислити у свом језику" и "боље узети туђу ријеч неголи наопако нову градити!", као да смо дословно схватили, примећује аутор књиге, и наводи низ примера некритичког узимања страних речи, у чему предњаче политичари.

- Такве речи су "хитови", нпр. имплементација, као да никада нисмо ништа проводили, остварили, примењивали, реализовали; транспарентност (као да никада није било отворености или јавности у раду). Посебно се цени кооперативност функционера (као да до сада није било оних који знају да сарађују, чак и послушних до полтронисања). Куће и станови су девастирани (као да до сада ништа нисмо рушили и уништавали). Нема више понуда, све сами тендери; ретко се и конкурише, сада се аплицира. Нема више образовања ни усавршавања, у моди је едукација, а дипломе су заменили сертификати; напустили смо своје пуце и споне, а узели (своје нећемо - туђе не дамо!) турску дугмад и копче - истиче Телебак, наводећи још низ других примера.

НЕКАД СЛУГЕ, ДАНАС МИНИСТРИ
Многе речи током времена мењала су своје значење. Тако су на пример, латински министар и француски амбасадор првобитно били - слуге, а бригу о царским коњима својевремено је водио маршал (старонемачка реч - marach - коњ + scalh - слуга). Мајор је латинска реч и значи виши, старији, док је некада давно декан био заповедник шатора са десет војника. Латински ректор је у старом Риму био гувернер покрајине, затим градоначелник, па управник средње школе, док није избио на чело универзитета. Успон је забележио и латински кустос, што је значило чувар, пазитељ. Занимљиво је да су сенатор и сенилан од истог корена, латинског сенеџ – старац.

Тако словенска реч благајна све више узмиче пред италијанском касом, енглеским сефом и француским трезором; немачки хлеб је давно истиснуо словенски крух, наша седница устукнула је пред латинском сесијом, а добитници награда су постали лауреати (од латинског laurus што значи ловор).

Има, међутим, на стотине и хиљаде случајева када у употреби речи немамо избора: тезга је турцизам, а ако је заменимо дочекаће нас германизми пулт и штанд. Желимо ли избећи турцизам зембиљ, срешће нас германизам цегер. Жене нам се, каже Телебак, расхлађују турском лепезом, а кокоши нам имају италијанску кресту.

Говорећи о позајмљеним речима, Телебак истиче да мало ко може и помислити да његов бубрег или табан нису његови, него да су то турске речи. Из турског су нам стигли и кревет, душек, јастук, папуче, шал, марама, минђуше; из немачког тепих шпајз, јакна; из француског лавабо, плакар, лустер, блуза; из италијанског креденац, сако, капут, панталоне; из енглеског бојлер, пуловер, џемпер, тренерка, пиџама; из мађарског ципела, кецеља; из латинског регал, радијатор; из грчког телефон.

Из истих језика дошле су нам и речи које се односе на јела, пића и посуђе, тако да је у праву познати лингвиста проф. Милан Шипка када је једном приметио да, кад бисмо из нашег језика "протерали" те силне стране речи, остали бисмо и гладни, и голи, и боси. Већина тих речи су код нас дуго у употреби, одомаћиле су се и постале саставни део нашег речника

НЕСПОРАЗУМ СА КЕНГУРОМ
Занимљива је прича професора Милана Шипке о томе како је кенгур добио име. Када су европски морепловци на обалама Аустралије угледали чудну животињу која скакуће на задњим ногама, упитали су на енглеском једног домороца: "Како се зове она животиња?", а он је одговорио: "Кенгуру!" Они су то записали у свој дневник, не схвативши да је посреди неспоразум. Наиме, на језику аустралијских урођеника "кенгуру" значи: "ја те не разумем!"

- За језик је важнија његова изражајна снага него да све речи буду домаћег порекла. "Чисте" језике имају заостала племена, док сви развијени народи имају културне везе са другим народима, у којима долази и до "размене" речи, и то је један од видова богаћења језика - каже Телебак.

- Додуше, у преузимању речи треба се руководити стварним потребама. Јер, као што упозорава српски велики жупан Стефан Немања, "узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио".

РЕЧИ ПО ИЗУМИТЕЉИМА

Велики умови својим изумима дали су своја презимена, па су неке речи тако ушле у језик. Међу њима су наш Тесла, Италијан Волт, Немац Ом, Француз Ампер, Немци Рентген и Сименс, Руси Иљушин и Тупољев, Американци Форд и Кадилак. Занимљиво је да је и макадам добио име према шкотском инжењеру који се звао Мак Адам, а њему се придружује и др Гиљотин, Ж. Ж. Гоблен, Ж. Никотин, римски богаташ Мецена, господин Жилет, као и господин Кондом. Поводом овог последњег, Телебак наводи виц који је чуо у апотеци. Млађи човек се жали да кондоми које је ту купио, често пуцају. И спадају, спадају, добацио је старији човек иза њега.