Одзвонило васпитавању батинама

Обавеза забране физичког кажњавања детета, пре свега, произлази из обавезе Србије преузете ратификовањем Конвенције УН о правима детета, која изричито предвиђа да је свака држава потписница дужна да предузме све мере да заштити дете од свих облика физичког насиља, указала је члан радне групе за израду новог Грађанског законика Олга Цвејић Јанчић.

-Наш садашњи Породични закон већ предвиђа да родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета, као и да су дужни да га штите од таквих поступака других лица, подсетила је она.

С обзиром на то да је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, писци Преднацта законика сматрали су да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, "јер би некоме могло да се учини да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вређа његово људско достојанство".

Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици и узајамних односа чланова породице, затим стандарде међусобног поштовања где ће свако насиље бити потпуно елиминисано и где ће дете у породици бити васпитавано тако да насиље не треба ни толерисати нити чинити, указала је Цвејић Јанчић.

-Дете треба да буде схваћено и вољено од својих родитеља, васпитавано и усмеравано без насиља, увреда и омаловажавања. Желимо да деца у својим породицама убудуће не налазе узор вршења или одобравања насиља, истакла је она.

Комисија је, ипак, имала у виду да изградња таквих односа у породици представља један дуготрајан процес који захтева време и посвећеност, као и да би, и поред увођења ове одредбе у ГЗ, и даље било њеног кршења.

Међутим, то не значи да тај процес не треба једном започети, па ма колико у почетку било отпора према томе, навела је професорка Цвејић Јанчић.

-Сматрамо да је забрана физичког кажњавања детета изузетно важна, поготово јер је последњих деценија у нашој земљи насиља било превише и што заиста треба окренути нови, мирољубивији лист у васпитању и подизању деце, нагласила је она.

Према њеним речима, традиционални модел породичних односа (који је подразумевао и батинање детета) напуштен је још после Другог светског рата, али са, како је навела, неким остацима које треба постепено али упорно искорењивати.

У земљама нашег окружења физичко казњавање деце није допуштено у Аустрији, Хрватској, Бугарској, Румунији, Мађарској, Грчкој, на Кипру, Пољској, као и многим другим земљама као што су Немачка, Шпанија, Португалија, Израел, свим скандинавским земљама и многим другим.

Професорка је указала да је Преднацрт ГЗ прва фаза у припреми законика, након које следи нацрт па тек онда предлог закона који иде у скупштину на усвајање.

Према њењим речима, јавна расправа о породичном делу Преднацрта ГЗ траје до краја 2011. године, до када би требало да буду прикупљена сва мишљења, предлози, сугестије и коментари а потом приступило даљем раду.

Ускоро би требало да буде објављен и део Законика који је посвећен наследноправним односима, као и део о стварним правима.