Пензионери манекени (ФОТО)

Севали су блицеви, било је много фото-репортера, све као на правој модној ревији. Обим струка, тежина, корак били су у другом плану, али грациозности није недостајало.

Манекени су обукли ношњу својих родитеља да се подсете на време када се без бриџ панталона, јелека, цветних сукања и чарапа није могло.

"Осећај је изузетан, задовољна сам што сам део овог поднебља и ове традиције", каже Радмила Пешић, док Снежана Коморски додаје да је народна ношња моравског и врањанског краја коју је носила за ову прилику прелепа.

По ношњи се некада на југу Србије знало ко је из ког краја. Да ли долази из Црне Траве,  Поречја или из села у долини Мораве, али је ношња одавала и сталеж и богатсво градских породица. На корзо се није могло без одела, шешира, дуге хаљине и рукавица.

"Некада се у Лесковцу знао ред. Господа и џентлемни су били на цени. Ја сам сада прави манекен у трећем добу", каже Момчило Цекић Јорка.

Модну ревију народних ношњи лесковачко Удружење пензионера организовало је у сарадњи са Народним музејом. Људи трећег доба постали су прави чувари традиције у граду на Ветерници.

"Ми чувамо историју и традицију нашег града и нашег народа. Без традиције не можемо напред", каже Мирослава Добреновић организатор ове смотре народног стваралаштва.

Уз стару градску музику и стихове непоновљивог Радета Јовића, старији Лесковчани су показали како се воли свој град и чува његов дух. Они млађи, нису били ни у публици.