Покретна црква у Нишу

Црквица “за понети” направљена је у погону предузећа за обраду камена „Манчић Гранит“ из Ниша. Има 13 квадрата површине, висока је 4,5 метара, тешка око пет тона и комплетно опремљена: има звоник, иконе, мозаик...а предвиђена је за све службе, укључујући и венчања. Гостију би, бар на венчању, могло бити тек десетак јер у цркву може да стане највише 15 људи, а младенци, кумови и свештеник се - подразумевају.

Творац несвакидашње богомоље Светислав Манчић каже да је цркву као верски објекат урадио по свим црквеним канонима, па очекује и благослов из Епархије нишке. Манчић тврди како му је било потребно два месеца да направи овакву цркву која се потом може виљушкаром утоварити на камион и пребацити на жељено место.

- Обишао сам, узалудно, пет грађевинских инжењера статичара у намери да ми направе пројекат за преносну цркву. Чим чују да је потребно да се црква преноси и да буде од камена, сви кажу да је то немогуће. Онда сам решио да сам, искуствено, направим објекат. И успело ми је, иако имам свега осам разреда школе. Цркву смо направили у погону у Гаџином Хану и транспортовали је до Ниша без иједног оштећења. Конструкција је челична, обложена гранитом, природим цепаним каменом, а под је од мермера, каже Светислав.

За разлику од других грађевина, монтажној цркви коју је (о)смислио Светислав нису потребне никакве грађевинске дозоволе. Кад му је ова идеја пала на памет, у мислима су му, каже, прво биле српске енклаве на Косову и Метохији, које би на овај начин могле да добију богомоље. У међувремену, за преносиву цркву заинтересовале су се и неке болнице, домови за смештај старих, ресторани којми организују свадбена весеља...

- Све је у цркви урађено по црквеним канонима тако да се могу обавити сва богослужења и обреди, па и венчања, при чему има места само за 15 особа. Иконе је осликао искусни иконописац Томислав Стоиљковић из Нишке Бање који се овим послом бавио широм некадашње Југославије. Црква има и свој звоник као и звоно тешко 17 килограма које се лије у Тополи. Мозаик на мермерном поду је састављен из 800 делова. Купола се пре транспорта скида тако што се одшрафи крст са крова, и поново намешта веома лако, наводи Манчић.

Познати нишки свештеник Влајко Грабеж каже да му се идеја допада.

- У Грчкој су такве цркве веома заступљене. Има их крај пута па путници могу да сврате и запале свећу. Биће оваквих цркава у касарнама и у болницама, каже отац Влајко.