Последњи бербери: Кад бритва полети

Десет година је радио у Бујановцу, а од 1974. године је у Врању. Вита Шампион занат је почео да учи у родном селу Биљача, које је смештено између Бујановца и Прешева, испод Рујан планине. Важи за најбржег брицу у Врању и околини, како каже, муштерије се зноје док им бријач лети око главе. Све што је научио било је од Турчина Хилмије Сефединовића, званог Бег.

Син наследник
Главну радњу у центру Врања препустио је сину Слађану, за кога каже да је његов достојан заменик. За своју душу стари мајстор ради са ученицима у радњи коју је отворио у приземљу своје куће.
- Задовољан сам, Слађан је коначно постао Шампион, за шта је било потребно време и дуг стаж. Кроз моју радњу прошло је много ученика. Муштерије чекају на ред, тако је сваког дана. С поносом могу да кажем да сада у Врању и по Србији ради 45 мајстора који су учили од мене - истиче мајстор Вита.

- Хилмија је био берберски мађионичар. Бријао је своју главу и лице без огледала за шест минута. Када сам дошао да учим занат, након годину дана рекао ми је: "Ти ћеш ме наследити" - прича Ђошић.

Кад је добро изучио занат и стекао нешто пара, одлучио је да купи радњу у Бујановцу.

- Прочуо сам се по брзом бријању. Бријач је летео у мојим рукама. Комплет бријање је трајало минут. Двадесет секунди сапуњање и 40 само бријање. Бритва је летела на све стране - каже с одушевљењем Ђошић.

У почетку, док муштерије нису схватиле метод рада мајстора Вите, било је разних догодовштина, и пријатних и непријатних.

- Дође код мене да се брије Американац из Њујорка крајем седамдесетих, дошао је да монтира машине у Јумку. Зна српски боље од мене. Насапуњам га, крене бријач, случајно погледам у огледалу, а он блед као крпа. Завршим с бријањем најбрже што може, рачунам позлило човеку, да му помогнем. Дам му воде да попије, он се поврати и каже:

"Ви, мајсторе, мени мора да платите одштету за претрпљен страх. Мислио сам да ћете ме заклати." Онако збуњен, извадим новчаник, а он почне да се смеје: "Ма, шалим се, ево плаћам дупло!" И оде вртећи главом - прича Вита Шампион.

Слично је било када је бријао и једног Италијана, који је дошао са преводиоцем.

- Видим, укочио се и жмури. Завршим ја, он не може да верује кад пре! Гледа лице, а оно као детиња задњица. Питам преводиоца да ли је задовољан. Слушам разговор на италијанском и ођедном чујем: "Фигаро, фигаро, фигаро!" Тако нешто, шта му би, не знам! - каже мајстор Вита.

Било је и шаљивих ситуација, као кад је бријао једног камионџију, Сарајлију.

- Тај је био мртав ладан, кобајаги. Завршим и криво ми, хоћу да га питам како је било. А он ћути. "Мајсторе, има ли бољег брице од мене у Сарајеву?", питам. "Нема", каже он. "Мујо и Хасо могу метле да задуже у твојој радњи!", одговори ми, и смеје се - прича кроз смех Вита Шампион.

Стари мајстори

Када је дошао у Врање, Вита је волео да поразговара и види како то раде стари вањски мајстори који су били пред пензијом. Истиче да је било врхунских бербера и да је од њих учио фризерај.

- То су били мајстори који су шишали, како би народ рекао, под конац, а бркове штуцали и сређивали у милиметар. Много њих сам ценио, али издвојио бих чувеног чика Цајлета Тасића и Владе Вризера. Они су били претеча модерних бербера у Врању - прича Вита Шампион.