Александар Вучић у Врању на обележавању годишњице НАТО агресије

Истовремено, живот је изгубио 1.031 припадник Војске и полиције, а више од 5.000 је рањено, док се 25 особа и даље води као нестало.

Током бомбардовања гађани су бројни цивилни и инфраструктурни објекти широм земље – мостови, путеви, пруге, школе, здравствене установе, медијске куће, културни споменици и верски објекти. Уништено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, 470 километара путева и 595 километара железничких пруга, као и десетине болница, школа и мостова.

Један од најтрагичнијих догађаја догодио се у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, када је у нападу на зграду Радио-телевизије Србије страдало 16 радника. Током кампање изведено је више од 2.300 ваздушних удара на готово хиљаду циљева, уз употребу крстарећих ракета, касетних бомби и муниције са осиромашеним уранијумом.

Значајна разарања претрпела је и енергетска инфраструктура, укључујући рафинерије у Панчеву и Новом Саду, као и електроенергетски систем, који је делимично онеспособљаван и употребом графитних бомби.

Бомбардовање је окончано 9. јуна 1999. године потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову, након чега је уследило повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Дан касније донета је Резолуција 1244 Савета безбедности УН, а на територију покрајине распоређене су међународне снаге Кфора.

Председник Србије Александар Вучић присуствоваће у Врању обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији.