Посна трпеза за Бадњи дан

Данашњи дан испуњен је ритуалима и симболиком који су повезани са породичним култом и култом огњишта.

Доста старих обичаја се изгубило или заборавило и они се разликују од места до места становања, ипак сви верници поштују обичај да за бадњеданску вечеру имају посну трпезу.

У неким деловима Србије, по свето дрво - Бадњак одлази се у шуму, а за град је типично да се ово свето дрво купује на улицама и трговима где га има у свим величинама и аранжманима. Без обзира на који начин бадњак доносите у своје домове, по хришћанској традицији, он се у кућу уноси у поподневним часовима, а за бадњеданску вечеру спрема се искључиво посна храна.

Иако се временом губе традиционални црквени обичаји, вечера која се спрема на Бадњи дан једна је од најважнијих вечера у част мртвима, док се у бадњеданској ноћи пече божићна печеница, намењена сутрашњем дану - Божићу.

Продавци са пијаце у Куршумлији и Прокупљу са којима су новинари ''Јужне Србије'' разговарали кажу да за разлику од претходних година, Прокупчани и Куршумљани више пажње поклањају избору и припреми хране, чекајући најрадоснији хришћански празник, Божић.

"Грађани купују воће, купују пасуљ, бундеву, све што треба за пост, рибу" - кажу продавци.

Избор за посну кухињу је велики, а обичаји налажу да Бадњу вечеру треба провести у кругу породице. Осим рибе, незаобилазни део трпезе је и корпа са сушеним воћем: смоквама, шљивама, грожђем, орасима.

Већина бадњеданских и божићних обичаја утемељена је на сазнању да тих дана почиње Нова година и на веровању да се баш тада одлучује о судбини куће и укућана у наредној години.