Природа се брани гускама – еколошки експеримент на Босуту успева!

Овај јединствени пројекат има за циљ очување аутохтоне расе домаће гуске и унапређење биодиверзитета уз поштовање еколошких принципа и примену савремених технолошких решења.

Према речима мр Виолете Петровић Луковић из ПССС Крагујевац, водећег стручњака на пројекту, идеја је настала из потребе да се традиционални начини гајења животиња повежу са савременим еколошким приступом управљању природним ресурсима.

„Желели смо да покажемо да је могуће обновити природну равнотежу и истовремено сачувати аутохтону расу домаће гуске, која је важан део нашег генетског и културног наслеђа“, истакла је мр Петровић Луковић.

Парк природе „Мали Босут“, који обухвата површину од 282,34 хектара, представља природно добро прве категорије заштите и важан еколошки коридор међународног значаја. На овом подручју забележено је преко 130 врста биљака и више од стотину животињских врста, од којих су многе строго заштићене.

Један од највећих еколошких изазова у овом подручју јесте прекомерно бујање сочивице — речне биљке која током лета у потпуности прекрије површину реке, изазивајући недостатак кисеоника и помор рибе. Узрок овог феномена је висока концентрација азота из пољопривредних површина, што нарушава природну равнотежу екосистема.

Управо зато је, по речима мр Виолете Петровић Луковић, ПССС Крагујевац у сарадњи са удружењем „Покрет за заштиту и неговање реке Босут“ покренуо иновативан пројекат контроле речне вегетације уз помоћ аутохтоне расе домаће гуске, која се природно храни речним биљем, укључујући и сочивицу. На овај начин се истовремено обнавља природна равнотежа водотока, штити биодиверзитет и чува генетски фонд домаћих животиња.

„Домаће гуске су прилагођене локалним условима, отпорне на болести и скромне у исхрани. Њихово гајење у природним условима доприноси очувању биљног и животињског света, али и промоцији еколошки одрживе пољопривреде,“ нагласила је мр Петровић Луковић.

Осим очувања биодиверзитета, огледна фарма има и развојне циљеве:

• формирање матичног јата и инкубаторске производње,

• унапређење међурегионалне сарадње и размене знања,

• развој производа са додатом вредношћу (месо, паштета, перје),

• промоцију еколошки одрживе пољопривреде,

• примену обновљивих извора енергије, попут соларних панела.

Пројекат „Мали Босут“ представља пример како се традиција и савремена наука могу успешно спојити у заштити природе и очувању аутохтоних врста.