Резултати гиљотине прописа у Нишу

Град Ниш успешно је рализовао пројекат „Јачање конкурентности на локалном нивоу" познатији као „гиљотина прописа''. Тим поводом градоначелник Ниша Милош Симоновић учествоваво је на конференцији под називом Регулаторно управљање у циљу стимулисања инвестиција и привредног раста, коју су организовали Међународна финансијска корппрација (ИФЦ), Привредна комора Србије (ПКС) и Стална кпнференција градова и општина - Савез градова и општина Србије (СКГО), уз учешће представника Министарства економије и регионалног развоја. Циљ конференције је указивање на значај регулатпрне реформе и дијалога приватног и јавног сектора, представљање постигнутих резултата досадашњих реформи, значај одрживпсти кроз реплицирање регулаторне реформе у локалним самоуправама као и временски дефинисаних праваца даљих активности.

Градоначелник Симоновић презентовао је досадашња искуства у имплементацији регулаторне реформе у Нишу. Град Ниш је реализовао је пројекат „Јачање конкурентности на локалном нивоу" чији је циљ поједностављење и унапређење административних поступака, као и унапређење пословног окружења у Граду Нишу и његовим општинама, поједностављење комуникације између органа Града али и између грађана и органа Града.

Градоначелник Ниша Милош Симоновић рекао је да је током реализације овог пројекта највећи изазов била Управа за планирање и изградњу и нагласио да је град Ниш по статистици направио јако добре резултате по издавању дозвола. Симоновић је ту тврдњу илустровао чињеницом да је просек издвања локацијске дозволе у Нишу 5 дана, а грађевинске 7 дана, што је, како је рекао, далеко испод законом прописаног рока по коме је време за издавање грађевинске и локацијске дозволе 30 односно 15 дана. После прикупљања потребне документације дозволе се издају у року од два дана.

У Нишу је Радна група за регулаторну реформу усвојила 701 препоруку за поједностављење укупно 318 административних поступака (96% од укупног броја пописаних поступака). Надлежни органи су усвојили 47 правних аката који уводе препоруке у правни систем града и градских општина.

Поједностављење поступака односи се на елиминацију докумената и промену форме документа, узимање докумената по службеној дужности, смањење такси и накнада, скраћење рокова, елиминацију информација, измену или увођење образаца за подношење захтева и њихову стандардизацију, увођење електронског подношења захтева.

На основу Правилника о регистру административних поступака установљен је Регистар административнох поступака који представља електронску базу свих података који се односе на административне поступке који се спроводе у градским управама и службама Града Ниша. Сви административни поступци се у Регистру могу претраживати по делатностима и по организационим јединицама на сајту Града, www.ni.rs. Такође, подаци у Регистру се редовно ажурирају. Пописано је укупно 332 административна поступка у надлежности града и општина и описан сваки поступак у електронској бази.

Како би били остварени циљеви пројекта формирано је Радно тело за регулаторну реформу, кога чине сви начелници управа и служби Града, Ниша. Задатак Радног тела за регулаторну реформу је да разматра захтеве за регистрацију нових административних поступака које треба увести у Регистар, да даје мишљење о увођењу нових административних поступака и да мишљење проследи Градском већу. О поднетом захтеву Градско веће одлучује решењем у року од 15 радних дана од дана пријема мишљења Радног тела, тако што захтев усваја или одбија.

Међународна финансијска корпорација ИФЦ, која је чланица групације Светске банке, реализовала је пројекат „Јачање конкурентности на локалном нивоу" у градовима Крушевцу, Ужицу, Врању, Зрењанину, Нишу и нишким Градским општинама Пантелеј, Палилула, Медијана, Црвени Крст и Нишка Бања, у периоду од 2007. до 2011. године. Пројекат је усредсређен на реформу административних поступака које спроводи локална сампуправа у циљу унапређења послпвног окружења и смањења ризика и трошкова пословања привредног сектора, уз повећање конкурентности градова у привлачењу инвестиција. Након спроведене реформе у пројектним градовима, реализована уштеда и директним и индиректним трпшковима за приватан сектор на годишоем нивоу износи 208 милиона долара.