Rezultati giljotine propisa u Nišu

Grad Niš uspešno je ralizovao projekat „Jačanje konkurentnosti na lokalnom nivou" poznatiji kao „giljotina propisa''. Tim povodom gradonačelnik Niša Miloš Simonović učestvovavo je na konferenciji pod nazivom Regulatorno upravljanje u cilju stimulisanja investicija i privrednog rasta, koju su organizovali Međunarodna finansijska korppracija (IFC), Privredna komora Srbije (PKS) i Stalna kpnferencija gradova i opština - Savez gradova i opština Srbije (SKGO), uz učešće predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Cilj konferencije je ukazivanje na značaj regulatprne reforme i dijaloga privatnog i javnog sektora, predstavljanje postignutih rezultata dosadašnjih reformi, značaj održivpsti kroz repliciranje regulatorne reforme u lokalnim samoupravama kao i vremenski definisanih pravaca daljih aktivnosti.

Gradonačelnik Simonović prezentovao je dosadašnja iskustva u implementaciji regulatorne reforme u Nišu. Grad Niš je realizovao je projekat „Jačanje konkurentnosti na lokalnom nivou" čiji je cilj pojednostavljenje i unapređenje administrativnih postupaka, kao i unapređenje poslovnog okruženja u Gradu Nišu i njegovim opštinama, pojednostavljenje komunikacije između organa Grada ali i između građana i organa Grada.

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović rekao je da je tokom realizacije ovog projekta najveći izazov bila Uprava za planiranje i izgradnju i naglasio da je grad Niš po statistici napravio jako dobre rezultate po izdavanju dozvola. Simonović je tu tvrdnju ilustrovao činjenicom da je prosek izdvanja lokacijske dozvole u Nišu 5 dana, a građevinske 7 dana, što je, kako je rekao, daleko ispod zakonom propisanog roka po kome je vreme za izdavanje građevinske i lokacijske dozvole 30 odnosno 15 dana. Posle prikupljanja potrebne dokumentacije dozvole se izdaju u roku od dva dana.

U Nišu je Radna grupa za regulatornu reformu usvojila 701 preporuku za pojednostavljenje ukupno 318 administrativnih postupaka (96% od ukupnog broja popisanih postupaka). Nadležni organi su usvojili 47 pravnih akata koji uvode preporuke u pravni sistem grada i gradskih opština.

Pojednostavljenje postupaka odnosi se na eliminaciju dokumenata i promenu forme dokumenta, uzimanje dokumenata po službenoj dužnosti, smanjenje taksi i naknada, skraćenje rokova, eliminaciju informacija, izmenu ili uvođenje obrazaca za podnošenje zahteva i njihovu standardizaciju, uvođenje elektronskog podnošenja zahteva.

Na osnovu Pravilnika o registru administrativnih postupaka ustanovljen je Registar administrativnoh postupaka koji predstavlja elektronsku bazu svih podataka koji se odnose na administrativne postupke koji se sprovode u gradskim upravama i službama Grada Niša. Svi administrativni postupci se u Registru mogu pretraživati po delatnostima i po organizacionim jedinicama na sajtu Grada, www.ni.rs. Takođe, podaci u Registru se redovno ažuriraju. Popisano je ukupno 332 administrativna postupka u nadležnosti grada i opština i opisan svaki postupak u elektronskoj bazi.

Kako bi bili ostvareni ciljevi projekta formirano je Radno telo za regulatornu reformu, koga čine svi načelnici uprava i službi Grada, Niša. Zadatak Radnog tela za regulatornu reformu je da razmatra zahteve za registraciju novih administrativnih postupaka koje treba uvesti u Registar, da daje mišljenje o uvođenju novih administrativnih postupaka i da mišljenje prosledi Gradskom veću. O podnetom zahtevu Gradsko veće odlučuje rešenjem u roku od 15 radnih dana od dana prijema mišljenja Radnog tela, tako što zahtev usvaja ili odbija.

Međunarodna finansijska korporacija IFC, koja je članica grupacije Svetske banke, realizovala je projekat „Jačanje konkurentnosti na lokalnom nivou" u gradovima Kruševcu, Užicu, Vranju, Zrenjaninu, Nišu i niškim Gradskim opštinama Pantelej, Palilula, Medijana, Crveni Krst i Niška Banja, u periodu od 2007. do 2011. godine. Projekat je usredsređen na reformu administrativnih postupaka koje sprovodi lokalna sampuprava u cilju unapređenja poslpvnog okruženja i smanjenja rizika i troškova poslovanja privrednog sektora, uz povećanje konkurentnosti gradova u privlačenju investicija. Nakon sprovedene reforme u projektnim gradovima, realizovana ušteda i direktnim i indirektnim trpškovima za privatan sektor na godišoem nivou iznosi 208 miliona dolara.