Са учитељем у сеоску школу

Од почетка ове школске године осмогодишњи Вања Бранковић из Ниша, ученик другог разреда, похађа основну школу у селу Јасеновик, удаљеном 20 километара од града и његове куће. Овај дечак је први разред завршио у Основној школи „Чегар“ у нишком насељу Дурлан, до које му је било потребно само неколико минута хода. Када је крајем јуна сазнао да је његов учитељ Саша Јовићевић добио премештај у истурено одељење ове нишке градске школе у Јасеновику, одлучио је да школовање настави у тој школи:– На крају претходне школске године, када је одржан последњи родитељски састанак учитељ Саша Јовићевић је саопштио да је добио премештај и да одлази да ради на селу. За све нас, и родитеље и ученике, то је био велики шок. Неколико сати касније, пошто смо се вратили кући, Вања ми је пришао и питао ме где се налази ово село и како ће учитељ тамо да путује. Када сам му одговорила да је Јасеновик двадесетак километара од Ниша и да ће највероватније учитељ одлазити на наставу аутобусом или аутомобилом, синчић ми је одлучно рекао да ће и он са учитељем, у сеоску школу. Објаснила сам му шта би то значило за њега и колико ће много промена бити у његовом свакодневном животу, али он је био непоколебљив. – Размислила сам и, пошто га васпитавамо тако да искаже свој став и своје мишљење, подржала сам његову одлуку – испричала је мајка малишана Данијела Бранковић.

Након тога Вањину одлуку су пренели и учитељу, који није имао ништа против. Током лета Вања је са мајком и сестром отишао до села, обишли су школу и одлука је само потврђена – из нишке градске, прелази у сеоску образовну установу. Саша Јовићевић и Вања Бранковић свакодневно одлазе из Ниша у Јасеновик. Дечак са торбом на леђима дође до учитељеве куће, одакле путничким колима нешто мање од пола сата путују до села. По завршетку наставе враћају се у Ниш.

Малишан је у сеоској школи са укупно 14 ђака, од првог до четвртог разреда, и са једним учитељем.– Путујемо учитељ и ја његовим аутомобилом. Успут вежбамо математику, разговарамо о томе чему треба да више посветим пажњу, како да учим. Није ми тешко, свиђа ми се и нова школа и другари у њој, са којима доста времена проводим и у игри. Наравно, жао ми је што нисам са својим другарицама и друговима из првог разреда, али видећемо се и бићемо сигурно опет заједно када се будем вратио у „Чегар“ у пети разред – испричао нам је отресити Вања Бранковић.

Док малишанова мајка истиче да је ова промена донела много тога доброг и позитивног за Вању, учитељ Саша Јовићевић каже да се његов сапутник одлично снашао и уклопио у новој средини:– Вања је на врло зрео начин донео одлуку и тиме изабрао свој пут кроз детињство. То је за мене, после 20 година рада у просвети, велико признање. Радим најлепши посао на свету и било где да сам, у било којој школи, потпуно сам посвећен деци. Најдраже ми је када ми на овај, или сличан начин, малишани који тек крећу у живот, узврате поверење – каже учитељ.