Синдикати против приватизације здравства

Један од квалитетних модела јесте обавезно издвајање за Народно здравље (уобичајен термин је Јавно здравље, што није потпуно исправно) и могућност избора осигурање за остатак износа. Већина земаља у окружењу има паралелан здравствени систем. Он омогућава избор где ћете се лечити, што утиче и на квалитетнију услугу у држваној пракси.

Синдикати у Србији су за сада против приватизације здравственог сектора, а о њиховим аргументима су на трибини говорили:
- Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије
- Дуња Циврић, председница Покрајинског одбора овог синдиката
- Гордана Прековић, председница Секције младих
- Лада Јанковић, председница Уједињених синдиката Србије

Данашњу акцију под слоганом: "Сви заједно за јавно здравље", а против приватизације у здравству, спроводе синдикати у Југоисточној Европи и то у Румунији, Бугарској, Македонији, Црној Гори, Републици Српској и Федерацији БиХ,а најављена је и у Албанији.
Да ли је циљ приватизације унапређење здравља становништва или лични профит?
У случају јавног власништва, које служи општем добру, ако би се остварио профит он би се реинвестирао што би користили сви.
Приватно власништво стално се руководи профитом, јер је циљ приватног власништва профит. Долази до сталне конкуренције између захтева за унапређење квалитета и тежње ка профиту. Јасно је шта преовладава - профит, односно лична корист власника установе.
Да ли је здравље на продају? Да ли здравље има цену?

Ради доступности здравствене заштите јавне здравствене установе постоје и у малим срединама па и у удаљеним и неприступачним планинским насељима. Узмимо за пример апотеке; постоје и тамо где су непрофитабилне да би корисницима здравствене заштите било доступно снабдевање лековима. Да ли ће приватни власник отворити апотеку која не доноси профит? Не, јер његов циљ је профит, а јавно здравство мора бити доступно без обзира на то. То мора бити циљ - заштита здравља и доступност, а не профит.

Које су последице приватизације:
-смањење броја запослених тако да све мање особља брине за све више пацијената у краћем времену
-повећање радног оптерећења запослених и лошији квалитет неге
-угрозавање стандарда
-прерано отпуштање пацијената
-угрожавање кућне неге
-угрожавање истраживања и учења
-повећање радног притиска кроз преношење активности ( са лекара на медицинске сетре, са сестара на помоћно особље...)
-све више уговора на одређено време; изнајмљивање радника...

Узмимо за пример Немачку, где је плата запослених у приватним болницама за 10% мања него у јавним болницама. ( Бруто плата: неговатељ без обуке 1.884 евра, мед. сетра на почетку радног ангажовања 2.146 евра, мед. сестра у операционој сали 2.326 евра.) У Словачкој мед. сестра у јавној здравственој установи има плату од 900 евра, а у приватној 600-700 евра.

За ММФ проблем је јавно здравље, иако је ефикасније. Јавни издаци ће расти због старења популације. Не постоји ниједна студија која би доказала да је приватно здравство јефтиније или ефикасније од јавног. Нпр. у УСА, где је здравство у већини у приватном власниству, смртност новорођенчади је 2 пута већа него у Чешкој. Здравство је у јавном сектору у Норвешкој, Швајцарској, Аустрији, Луксембургу, Канади...
По процени ММФ-а до 2030.год. јавни издаци морају да се смање од 2,75% у мање развијеним до 8,7% у високоразвијеним земљама. При том државни службеници треба да изгубе 22% од својих плата и 13% пензија. Већина земаља које су следиле упутства ММФ-а у време економске кризе имају мањи привредни раст и спорији излазак из кризе показују истразивања Дејвида Хала и сарадника са универзитете у Гриничу.

У Немачкој нпр. постоји континуирани пад инвестиција у болнице. У 1991.год. инвестирано је 3,6 млрд. евра, а у 2009.год. 2,8 млрд. евра. Са друге стране 1991.год. било је 1110 болница у јавном власништву и 358 у приватном власниству, а 2010.год. само 629 болница ( 48%) у јавном власништву, док су остале у приватном и власништву цркава и добротворних организација. У болницама је запослено 900.000, а процењује се да је за квалитетан рад потребно још 162.000 особа. 90% осигураника је осигурано у државном осигурању а 10% у приватном. Осигурање покрива трошкове лечења до одреженог износа, а преко тог износа осигураници сами плаћају.

Постоје три облика приватизације:
1. Формална приватизација - мења се правни облик али држава остаје власник; јавна институција трансформише се у друштво капитала.
2. Материјална приватизација - држава даје овлашћења приватним власницима; држава користи приватну помоћ за испуњавање својих задатака.
3.Материјална приватизација - приватници стичу власниство и нуде своје услуге.

Највећи здравствени концерн у Немачкој је ХЕЛИОС који преузима државне болнице и има циљ преузимања здравственог система у појединим земљама ( у земљама у развоју).

На питање новинара о облицима приватизације здравства, Дуња Циврић је пренела упозорење немачког синдиката ВЕРДИ на немачи концерн ХЕЛИОС, као и на то да је прелазак на систем капитације у здравству дао лоше ефекте, који су довели до незадовољства запослених и корисника здравствених услуга. С једне стране, лекари су преоптерећени администрацијом и имају све мање времена за пацијента, с друге, нови систем уопште не прати потребе корисника услуга.