Сиромашни не могу ни да пописују

Акцијом се, истовремено, захтева од државе изједначавање субвенција које држава даје страним инвеститорима и домаћим предузетницима за покретање бизниса или запошљавање нових радника. Грађани који су подржали ову акцију оценили су ситуацију у којој се сада налазе као безизлазну, а то је за њих довољно јак мотив да се прикључе Регионалном центру „Мобинг“ који ће листе са потписима доставити градоначелнику Ниша Милошу Симоновићу са захтевом да се повуку листе инструктора са запсоленима и направе нове са незапосленим лицима.

-Цела акција „Да смо сви једнаки“ одвија се у три етапе и ово је практично завршница те акције – каже Александра Бартон испред Регионалног центра „Мобинг“ – Ниш. – Држава као највећи послодавац тиме што је конкурсом предвидела да инструктори пописивача буду лица већ запослена у републичким и општинским органима чини мобинг над назапосленим грађанима. Не можемо да пристанемо на то да неко ковећ ради у државним или општнским органима и за то прима плату добије још додатних 35.000 динара.То је новац који би незапсоленим лицима и те како потребан и бар мало им олакшао живот, али је њима на овај начин и то ускраћено.Не могу да верујем да високошколци који се нлазе на бироу рада не могу ваљано да обаве овај посао. То би напросто био апсурд посебно јер ни они који већ раде нису обучени за овај посао јер морају да оду на инструктажу.

Мишљење Александре Бартон деле и грађани који су јуче срајали у реду да се потпишу.

-У кући нас је четворо незапослено – каже Мирјана Мирковић. – Осим супруга и мене не раде ни деца, а и ћерка и син су факултетски образовани. Не могу ни да замислим шта би за нас значило 35.000 динара, па и 22.000 колико добијају пописивачи, али тешко да ћемо и то добити.

Нишлијка Вукица Цветковић не крије огорченост због ситуације у којој се налази. Живи са сином који као и она не ради.Покушај да се запослеи завршио се отказом, а уз то му послодавац дугује и неколико плата.

-Ситуација у којој се налазимо је буквално без излаза – каже Вукица Цветковић. – Посла нема а ми смо из дана у дан све нервознији. У посебно тешкој ситуацији су оне особе које су прешле 50 година. Њих нико неће ни да погледа.

Снежана Живковић која је у акцији испред Удружења самохраних мајки наглашава да би новац зарађен на овај начин и те како добро дошао многим породицама.

-Посебно у овом тренутку када почиње нова школска година и када треба опремити децу за школу – додаје она.

Александра Бартон додаје да се акција „Да ли смо сви једнаки“ одвија у неколико градова Србије. Акција је јуче одржана у Новом Саду, Зрењанину, Крушевцу, Руми, Алексинцу.

-Желимо овом акцијом да позовемо политичаре на локалу да се поведу примером својих колега у Соко Бањи, Куршумлији, Новом Саду, које су на списку инструктора уместо већ запсолених особа ставили лица која чекају на посао и тако им бар на кратко помогну да умање новчане проблеме.

Акцији која је у току Регоналном центру „Мобинг“ у Нишу,а чији не носилац невладина организација „Подрима“, прикључили су се и бројна удружења међу којима су Удружење бораца рата од 1990. године Ниш али и округ Ниш, потом Удружење супруга у жена палих бораца, Савез потомака ратника Србије 1912-1920, Независни синдикат МУП-а и многи други.

Према речима Александре Бартон један од циљева акције је да се укаже на могућност изједначавања страних и домаћих инвеститора.

-Страни инвеститори за запошљавање једног радника добјају 10.000 евара, а наши грађани који желе да запошну неки низнис донијају 180.000 динара – објашњава Александра Бартон. – Шта они са тим новцем могу да утаде. Ништа, осим да направе још веће трошкове, а онда не могу да затворе фирме јер им је и за то потребно пара. Наш предлог је да субвенције за самозапошљавање износе 5.000 евара, а за инвалдина лица 6.000 евра. Домаћи посдоваци би за запошљавање могли да добијају 3.000 евара за свако ново упошљено лице.

До сада смо прикупили преко 200.000 потписа овим пводом, а када буде пола милиона потписа доставићемо овај захтев Скупштини Републике Србије на разматрање – закључује Александра Бартон.

www.mic.org.rs