Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Специјална одељења за борбу против корупције без резултата у првих годину дана

rssBookmark and Share

Ниш 01.02.2019. БИРН

Специјална одељења тужилаштава и судова за борбу против корупције суочена су са бројним изазовима – затрпана су старим и баналним предметима, немају услове за нормалан рад и функционишу без јасног законског оквира

Специјална одељења за борбу против корупције без резултата у првих годину дана

Законом који је ступио на снагу 1. марта 2018. године, српски „Несаломиви“ распоређени у четири посебна одељења, добили су додатне механизме за борбу против корупције.

Уместо редовних тужилаштава и судова, који су до сада поступали у процесима који обухватају кривична дела из области корупције, сада то чине посебна одељења у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву.

Од нових „алата“, тужиоци су за посебно компликоване предмете, добили могућност формирања ударних група, ангажовања форензичара и обавезу 13 државних институција да ради ефикаснијег вођења истрага буду са њима у сталном контакту.

Међутим, истраживање БИРН-а показује да су се током прве године, домаћи „Несаломиви“ суочвали са бројним проблемима, због којих позитивни ефекти примене новог закона остају у сенци – од бављења баналним случајевима, преко недостатка простора и недовољно обучених људи, до затрпаности старим предметима.

Поред тога, јавност није имала прилику да се увери да се у поступању државе када је реч о борби против корупције нешто значајно променило, а бројне анализе које раде међународне организације и институције приказују Србију као висококоруптивну државу.

У Министарству правде за БИРН ипак кажу да се „примена закона може оценити као врло задовољавајућа, иако ће конкретна анализа ефеката прве године имплементације бити урађена након марта ове године“.

Стари предмети и банални случајеви

Тужиоцима су највише муке у првих шест месеци рада задавали стари предмети – реч је о кривичним пријавама против 9.000 особа, које редовна тужилаштва годинама нису узимала у рад. Њих су 1. марта, по ступању закона на снагу, преузела новоформирана посебна одељења.

Иван Симоновић из Посебног одељења тужилаштва у Нишу објашњава да је то тужилаштво добило двоструко више старих кривичних пријава од очекиваног, а да ради са дупло мање запослених од предвиђеног. Слично је и у Београду, Новом Саду…

Већина тужилаца и судија, а БИРН је интервјуисао представнике свих посебних одељења, као недостатак истиче и то што пореска утаја, која представља највећи ризик за прање новца, није увршћена у закон, него се посебна одељења баве баналним случајевима попут кријумчарења два телета, 13 оваца или 300 килограма краставаца.

Тужилац Симоновић из Ниша каже да би нижа тужилаштва требало да се баве делима за која су запрећене казне до три године затвора.

„Стављена су нам нека багателна кривична дела, а ми смо мишљења да треба да се бавимо озбиљном корупцијом. Када заменик ради један озбиљан предмет, он мора само да се усредсреди на то, а овако сваки од њих има и по 200-250 предмета“.

Посебна одељења кубуре и са малим бројем тужилаца, и другог неопходног особља, а суочавају се и са мањком канцеларија и недостатком основне техничке опреме.

Саговорници БИРН-а имају примедбе и на сам закон, уз напомену да је шест месеци ипак кратак период за извођење закључка о томе да ли је закон испунио свој задатак или није.

Специјализована надлежност, односно обученост кадрова посебним знањима из ове области што омогућава прикупљање квалитетнијих доказа и скраћење трајање поступка, наводи се као предност новог система.

Проблем је, међутим, то што форензичар и даље остаје само могућност у теорији. У пракси, наиме, ниједно посебно одељење, осим Београда, ни после шест месеци примене закона, није имало стално ангажоване форензичаре.

Постоји слаба заинтересованости за рад на овом радном месту, јер је плата економског форензичара знатно мања од плате коју имају особе са том стручном спремом у привреди или другим установама.

Иако је било речи о томе да би формирањем посебних одељења могло доћи до веће контроле и мешања политике у рад тужилаштва и судова, наши саговорници негирају такве тврдње.

Судија Александар Теодосић из Ниша тврди да на њега никада није вршен притисак.

Иако се Србија налази на „сивој листи“ Међудржавног тела за борбу против прања новца (ФАТФ), правосуђе се тим кривичним делом најмање бави.

У Посебном одељењу Вишег тужилаштва у Нишу, ниједан од преузетих предмета се не односи на прање новца, а од почетка рада посебног одељења донете су наредбе о покретању истраге против три особе за то кривично дело. Осим тога, то одељење има 16 проактивних истрага (праћење неког потенцијалног кривичног дела).

Тужилац Симоновић из Ниша напомиње да се то кривично дело тешко препознаје, па чак и када је реч о тужиоцима. То потврђује и судија Теодосић из Ниша који каже да би, вероватно, било лакше када би био усвојен закон о пореклу имовине.

Иначе, најзаступљенија кривична дела су злоупотреба положаја одговорног лица, злоупотреба службеног положаја, примање мита и превара у обављању привредне делатности.

Детаљније на линку Бирн-а.


#   Ниш   Београд   суд   Александар Теодосић   злоупотреба службеног положаја   корупција   кривично дело   Закон о пореклу имовине   Тужилаштво за борбу против корупције   Центар за борбу против корупције   Иван Симоновић   правосуђе
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима