Свако треће дете у Врању има проблема са говором

Љиљана Јовановић, логопед у Дому здравља Врање, за ОК Радио каже да се узроци оваквог стања могу тражити на две стране.

- Прва група су проблеми са натомијом говорних органа, која може бити поремећена што доводи до потешкоћа у говору.

Друга група су узроци социјалне или психолошке природе, односно, лош говорни узор детету. Ако један или оба родетиља имају проблем у говору, имаће га и дете – каже Јовановићева.

Према њеним речима, прекомерна употреба цуцли и флашица, али и предуго коришћење кашасте хране у најранијем детињству, у великој мери утичу на лоше развијање говора.

- На систематском прегледу деце у 4. години, показало се да скоро 50 одсто њих још увек користи флашицу.

На тај начин, језик, као главни орган који учествује у артикулацији остаје пасиван у устима, што се одражава на артикуацију 6 до 7 гласова.

Тепање и мажење приликом обраћања детету такође је лош говорни узор – напомиње она.

Јовановићева каже да се у пракси најчешће срећу са децом која имају артикулациони поремећаји у виду потпуног изостанка гласова у говору, али и деца која при изговору мешају гласове из сличне групе.

Гласови које деца лоше изговарају су с, з, ц ш, ж, ч, д, ж, р и љ.

Друга група поремећаја, како каже, односе се на ритам и темпо говора, а то је муцање. Више се среће код дечака, између 2 и 5 године живота.

Јовановићева истиче да последице не кориговања лоше артикулације могу бити велике, од исмевање код вршнајка , до проблема каснијег избора занимања, јер многа од њих условљавају исправну артикулацију.

Оно што охрабрује, како каже, је чињеница да у последње време, родитељи имају развијенију свест о важности овог проблема, па чешће него раније траже помоћ логопеда.