Све сами одликаши, а тестове једва прођу

"Мали" матуранти мораће да се потруде и освоје велики број бодова на завршном испиту ако хоће да буду сигурни да ће моћи да упишу жељену школу. Разлог је то што се и ове године, као и претходних, очекује да ће велики број ђака у сведочанству имати све петице, а оне носе чак 70 од максималних сто бодова за упис. Зато ће бити важна расподела оних укупних 30 поена са тестова.

Тако је било и прошле године, када су се у најпопуларније школе пријаљивале десетине "вуковаца", па су заузели цела одељења неких медицинских школа. У генерацији која је средњу школу уписала прошлог јуна, чак половина била је одлична, трећина врлодобра, а тек 1,4 одсто ученика је осми разред завршило са довољним успехом. Просечан успех генерације која је прошлог јуна полагала малу матуру износио је 4,11. Сваки седми основац био је "вуковац". То је показала анализа резултата завршног испита, коју сваке године ради Завод за вредновање квалитета образовања. Ипак, закључак је и то да сведочанства крцата петицама, ипак, нису одраз беспрекорног знања и достигнутих високих критеријума, већ попустљивости наставника и поклањања оцена.

Осим успеха на завршним тестовима из српског језика, математике и комбинованог теста, стручњаци Завода укрстили су и закључене оцене свих осмака у Србији и добили резултате који показују да су осредњи ђаци једне школе боље решавали матурске задатке од "вуковаца" друге школе. Испоставило се да је највише оних који су једва "намакли" просек 3,50 и 4,50, а ученици који су завршили осми разред са 3,40 или 4,40 прави су изузетак. Стручњаци Завода објашњавају да је то јасан показатељ да "постоји тенденција наставника да незаслужено награђују ученике".

- Стиче се утисак да су наставници приликом оцењивања узимали у обзир и неке друге критеријуме, који нису предвиђени Правилником о оцењивању, и на тај начин били попустљиви и необјективни при процени знања ученика. Последица таквог оцењивања је неоправдано висок општи успех, јер је готово сваки други ученик одличан, а сваки пети испуњава највише критеријуме из свих школских предмета - наведено је у анализи.

У Заводу сматрају да више разлога утиче на масовно поклањање оцена и поплаву "вуковаца". Наводе да наставници трпе притиске родитеља, ученика и колега. На снижавање критеријума, кажу, утиче и потреба да буду добро вредновани кроз успех својих ученика. Због оваквог оцењивања, наведено је, тешко је предвидети ниво и квалитет знања ученика и квалитета образовања у основној школи.

Број осмака са свим петицама исти је у последње три године - 20 одсто, а како се ништа значајно није променило у образовном систему, процењује се да ће и овогодишња генерација малих матураната имати слична постигнућа. Слично је и са "вуковцима". Њих је прошле године у целој Србији било 9.369 или 14,4 одсто у генерацији.

- Сваки седми ученик у генерацији издваја се као изузетан, не само у погледу знања, односно одличног познавања наставних садржаја, већ и у смислу додатног ангажовања вреднованог кроз минимално једно признање или награду. Када се узму у разматрање ова два нужна услова за стицање дипломе, добијени подаци не делују довољно реално - закључују у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања.

У зависности од округа и школских управа, значајно се разликује број "вуковаца". Највише их је у Пчињском округу (23,3%), затим у Јабланичком (21,7%), Пиротском (20,4%), Нишавском (20%), Севернобачком (18,6%) и Поморавском (17,5%). Мерено школским управама - највише носилаца Вукове дипломе је у Лесковцу (22,4 одсто), а најмање у Ваљеву (9,7 одсто).

Анализа резултата завршног испита показала је да је знање "вуковаца" веома неуједначено из различитих предмета, али одступања се бележе и зависно од округа.

- Окрузи у којима се бележи више од 20 одсто "вуковаца" чија су постигнућа испод републичког просека су: Косовскопоморавски (43%), Средњобанатски (33%), Браничевски (32%), Севернобанатски, Зајечарски и Јужнобанатски (25%), Севернобачки (21%), као и Борски и Подунавски (20%) - наведено је у овој студији. - Поред очекиване повезаности између оцена и постигнућа, утврђено је да су критеријуми за школску оцену прилично варијабилни.

У прилог томе говоре подаци да ученици са истом оценом имају врло неуједначена постигнућа, као и да ученици са различитим оценама остварују исто постигнуће.

- Неједнаки критеријуми оцењивања у школама доводе у питање правичност селекције ученика при упису у средњу школу - наведено је у анализи завршног испита.

Упозоравају и да су наставници у средњим школама углавном незадовољни знањем са којим ученици долазе, иако су у основној школи оцењивани петицама.

И. Мићевић