У Лесковцу док је коња нема кризе!

ЛЕСКОВАЦ - Последњих година у Лесковцу се нагло развио такси саобраћај и то како за превоз путника, тако и робе. Ипак, овај град, иако по величини четврти у Србији, не ослобађа се тако лако ни коњске запреге.

У близини железничке станице, али и у ,,споредним улицама’’, често се могу видети, посебно у врелим данима, коњи и таљиге у којима се вози грађевински и други материјал.

-Заради се колико за преживљавање. Брате, боље је ово да радим него да шверцујем сумњиву робу – каже Алија Јашаревић, који живи у лесковачком насељу Марко Црни.

Коњске запреге, међутим, нису само присутне на ,,периферији’’, јер се могу видети и у главним градским четвртима, па чак и на Блевару ослобођења, односно главној улици града који је одавно постао – светска престоница роштиља!

На југу Србије, посебно у мањим местима, могу се такође видети коњи који служе њиховим власницима за превоз робе до пијаце. Иако, истина, коњарство полако изумире, има још сељана који не могу да замисле свакодневни рад без својих – љубимаца!

-Служе нам не само за превоз робе, него и за окопавање кукуруза и обављање других пољских послова! – каже старина кога смо, са његовим љубимцем, сусрели у близини ХИ Невена, само километар-два од центра Лесковца.

На крају, у шали, али и тоном који је био више него озбиљан, непознати власник коња, прозбори:

-Пријатељу, мене не интересује цена нафте, него да ли ће ове године бити довољно хране за моје коње!