У Пироту факултетски образовани људи у реду за социјалну помоћ

- Дипломирала сам на Правном факултету у Нишу. Посао немам већ три године. У међувремену сам се удала и основала породицу. Само супруг ради, а помоћ немамо ни од кога. Тражим посао, чак не мора бити у струци, али да имам неке приходе који ће мојој деци, супругу и мени омогућити нормалан живот. Прихватила бих и физички посао - каже Марија Р., која је помоћ затражила од Центра за социјални рад.

Директорка Центра за социјални рад Марија Васић каже да су гужве у ходницима свакодневна слика.

- Има дана када кроз нашу установу прође и педесеторо људи. Међу њима је све више оних са завршеним факултетима који кажу да су без посла и да немају од чега да живе. Радили би било који посао. Траже и помоћ око коришћења народне кухиње јер им значи и макар један топли оброк дневно. Најчешће су то млади људи. Долазе и брачни парови, обоје образовани и обоје без посла, а имају децу - каже Васићева.

- Завршила сам Економски факултет и без посла сам више од пет година. Супруг нигде не ради, сем повремено неке пољопривредне послове. Имамо једно дете, а друго је на путу. Обраћала сам се Центру за социјални рад и Црвеном крсту јер немамо средстава за живот - каже Милица Ј.

Пироћанац Милан П. је завршио Технички факултет пре три године и нигде не ради. Обраћао се разним институцијама, али помоћи није било.

- Онда сам дошао у Центар за социјални рад и потражио помоћ како бих могао да издржавам себе и породицу. Не желим помоћ, већ посао - прича Милан.

Број захтева за социјалном помоћи повећан је и до 40 одсто.

- На крају прошле године смо имали смо 1.420 породица са више од 3.500 чланова које су користиле социјалну помоћ. У 2011. је било 800 породица са 2.200 чланова. И кад је реч о једнократним новчаним давањима и ту бележимо знатно повећање броја захтева. У току 2012. издали смо 1273 решења о једнократној помоћи, а прошле године донели смо 1600 решења. Највише једнократне помоћи тражи се за куповину лекова, одеће и обуће, огрева, исхрану, превоз - каже Васићева.