Војнички хлеб овековечен у стрипу

Стрип о таину објављен је на српском и француском језику у издању Француског института и Издавачке куће "Систем комикс" у специјалној едицији стрипова на тему Првог светског рата под називом "Линије фронта".

"Ово издање заједнички су радили српски и француски цртачи и сценаристи. Велика је част што је интересантна прича о хлебу таину који се и данас чува у Музеју у Пироту, ушла у прво издање те едиције.

У првом броју едиције "Линије фронта" наш стрип је објављен са радовима чувених српских и европских стрип цртача попут Алексе Гајића, Дражена Ковачевића и других, што је за нас велико признање", рекао је Крстић Танјугу.

Он је додао да је приликом цртања стрипа о хлебу таину, одлучио да стрип буде урађен у техници која подсећа на старе црно-беле фотографије.

"Пуно сам размишљао о томе којом техником да нацртам стрип. На крају сам одлучио да стрип нацртам техником која подсећа на старе црно беле фотографије, а и кадрирање је урађено управо у стилу старих црно-белих фотографија", казао је Крстић.

Сценариста Ненад Пејчић каже да је идеја настала у Народној библиотеци у Пироту током прошлогодишњег фестивала стрипа, кога традиционално организује ова институција.

"Тада је Игор Марковић из Издавачке куће 'Систем комикс' предложио да се изради едиција стрипова "Линије фронта".

Одмах сам почео да размишљам шта бих могао да напишем. С обзиром да сам Пироћанац дошао сам на идеју да би стрип требало да има везе с Пиротом тако да ми је брат дао идеју да обрадим причу о Солунцу из Пирота Алекси Здравковићу.

Стрип прати ратовање Здравковића кроз балканске ратове и Први светски рат, његов пут преко "албанске голготе", Крфа и назад до Пирота", каже Пејчић.

Крстић и Пејчић раде и на хумористичком стрипу "Српко" за Удружење Срба у Француској "Добре виле". Стрип прати авантуре малог дечака и његовог деде.

Хлеб Солунца Алексе Здравковића, тачније његово прво следовање војничког хлеба које је добио далеке 1912. године приликом поласка у рат и данас се чува у Музеју Понишавља у Пироту и представља један од највреднијих и најинтересантнијих експоната.

Алексу је мајка пред полазак на фронт заветовала да никако не поједе прво следовање војничког хлеба, јер се веровало да управо то прво следовање има магичне моћи и да штити онога ко га носи, али и његове саборце од непријатељских куршума.

Са таином под пазухом Алекса Здравковић је са својим саборцима прошао бројне фронтове и небројене битке.

Легенда о магичном хлебу таину тада се муњевито прочула чак и међу савезничком војском па су Алекси многи нудили велики новац за таин, али он није желео да погази мајчин завет и прода таин.

По завршетку Првог светског рата Алекса Здравковић се у Пирот вратио са многобројним ордењем, али и са таином у рукама.