Зашто се мање слави Српска нова?

Организовани дочеци на трговима су ређи, а и ако постоје, углавном наступају мање познати извођачи него 31. децембра.

Приметно је и да су у ресторанима и клубовима цене и троструко ниже него за дочек, како неки кажу, праве Нове године коју смо дочекали.

Зашто нам Српска нова година није више важна ? Многи кажу да није занимљиво славити је када је дозвољено, али и да је за мањак жеље за слављем крива, ко други него економска криза.

Многи грађани остају код куће, не припремају се нове тоалете, а у ваздуху се не осећа жар који је присутан крајем сваког децембра. Питали смо грађане због чега је то тако:

“Такво је време дошло да су људи постали баш онако одвојени једни од других. Није дружење што је некад било, па се зато и мање слави ова Нова година.“

“Зато што људи немају пара.“

“Лично мислим да се ради о медијској презентацији. Што више медији буду објављивали да се слави, више ће се славити.“

“Немају људи пара, сви се скупљају код куће, моји пријатељи углавном тај разлог наводе.“

“Кад је највише било забрањено да се слави Српска нова година, у неко политичко време, тад се највише славило.“

“Ја сам она генерација која је славила и кад није било дозвољено.“

Социолог културе Ратко Божовић сагласан је да је слављење Српске нове године деведесетих година био бунт због забрањивања које је било карактеристично за комунистичко време.

Ипак, Српској новој години се мање поклања пажња јер се, према речима Божовића, ситуација променила.

“Сада улазимо у сиромаштво које нам не да шансу да превише будемо у емоцијама и враћању Српској новој години, а чини ми се да је истрошен и националистички или национални кредит“, оцењује он.

“Тај кредит је био такође једног тренутка у знаку везивања вере, нације, сад је то, чини ми се, у једном опуштању. Исто, још један од разлога је што смо извршили ту освету да можемо, а кад већ можемо, то није интересантно“, сматра Божовић.

Многим грађанима смета и то што је први дан Српске нове године, тачније 14. јануар, радни дан, па због тога, како кажу, не могу да се опусте и славе.

Наиме, након Првог светског рата, државна администрација је прихватила Нови календар, док је црква задржала у употреби стари Јулијански календар. Због тога је 14. јануар ове године у Србији, као и сваки други петак, радни дан.