Зоран Ћирић: Ниш је голема черга

Магични објашњава да је Ниш посебан јер су се у њему родиле или живеле многе српске легенде.

- Могао сам да одем из Ниша, али сигуран сам да моја литература не би била оваква. Ко одрасте на нишлијском роштиљу, мора да буде замајен, па чак и ако постигне некакав успех, та заумност се не да потиснути. Није случајно да су се овде појавиле или барем неко време деловале такве легенде у распону од апсолутно космичког Шабана Бајрамовића, преко Душка Радовића и Томе Здравковића до Томија Стила и Авде Зекића. Или онакви боксерски шампиони попут Томе Келаве, Јанета Бактијаревића и Челика. О Пиксију и Пантелићу, као и о Холцеру и Кнежевићу, тек треба испричати приче - вели књижевник.

За Магичног Ћиру специфичну чар имају Нишавски кеј и Тврђава.

- Иако је кеј и даље недовршен и полузапуштен, моја је омиљена зона за шетање јер никад нема гужве. Свашта су „политички мудраци и експерти“ радили том недужном кеју, а он је и даље остао подједнако урбан и неприпитомљен - права дивљина у срцу града. А нешто слично се може рећи и за Тврђаву, која је још и сасвим упристојена, мада би било лепо када би избацили све оне кафиће и баште. Тамо је довољан Планинарски дом - место где вреди поседети и попити киселу воду - прича он.

Три слова и један падежМагични ипак верује да се стање у Нишу може поправити.
- Из овог учмалог пакла постоји шанса да се изроди и нешто значајно и суштински позитивно. Желим да верујем да се млађи суграђани неће тек тако предати свеопштем безнађу и страху које систем смишљено шири. Град који многи у Србији с презиром спомињу као „град са три слова и једним падежом“ ускоро ће постати центар историјских дешавања. Нишке улице су једном већ шокирале бахату, наизглед свемоћну власт. Осећам у ваздуху спремност да то учине опет, али овог пута жешће и темељније - нада се Ћирић.

Магични жали што у граду више нема многих светих места његовог одрастања.

- Сви они живописни биоскопи, господске књижаре, па гомила дискотека, гламурозних и подрумских, од којих је једна била и резиденцијални, престижни клуб у којем је сваком југословенском бенду била част да наступи - све је то нестало да се више никада не врати - сетно каже Магични.

За њега је Ниш престоница српског полутанизма, поприште шизоидне синтезе руралног и урбаног.

- Ово је голема и накинђурена циганска черга, али и џиновска официрска спаваоница, полуцивилна касарна у којој кафане глуме мензе и кантине. Оно што Ниш чини граничним јесу људи, специфичне сорте које настањују ово свратиште и који су ми све ово време били неисцрпна грађа за мој књижевни рад. Овде сам упознао гомилу невероватних ликова. Неки су били невероватно племенити, неки невероватно зли, неки невероватно забавни, а богами, било је и оних невероватно просечних - прича Ћирић.