Без посла 770.000, око 200.000 незапослених млађе од 30

Oн jе, међутим, приметио да стопа незапослености последњих месеци стагнира захваљуjући, између осталог и сезонским пословима.

Ипак, Mартиновић каже да су подаци из jуна ове године неповољни с обзиром на старосну структуру незапослених.

Oд укупно 770.000 незапослених, наиме, 202.000 су млађи од 30 година, док стариjих од 50 година има око 200.000.

Oко 32 одсто незапослених чине особе коjе имаjу први или други степен стручне спреме, односно они коjи су полуквалификовани или без икаквих квалификациjа, напоменуо jе Mартиновић и додао да нешто више од половине, 54 одсто, чине особе са средњом стручном спремном.

Стопа незапослености младих између 15 и 24 године jе 50 одсто, док jе мали броj оних коjи су на евиденциjи незапослених са високим образовањем.

Стопа незапослености младих у Србиjи jе знатно виша у односу на просек земаља EУ где се, иако она износи око 23 одсто, сматра веома високом.

"Aко се у земљама EУ то сматра jако високим стопом, онда можете мислити колико jе незапосленост младих у Србиjи алармантна", навео jе Mартиновић коjи jе на челну функциjу НСЗ-а постављен недавно.

Последњих неколико месеци, каже Mартиновић, стопа незапослености у Србиjи ипак стагнира, посебо у односу на април 2012. године када jе она била наjалармантниjа и износила jе 26 одсто, око 4,5 одсто одсто више него што jе данас.

"Показатељи су врло неповољни и указуjу нам да у будућем периоду посебну пажњу морамо посветити области запошљавања", навео jе директор НСЗ-а.

Oн указуjе да тржисте рада у Србиjи ниjе тако пасивно као што на први поглед изгледа, jер jе у првих шест месеци ове године са евиденциjе посао нашло око 100.000 особа.

С друге стране, и броj новоприjављених на евиденциjи jе око 208.000, али међу њима и оних коjи су више пута приjављени и ођављени са евиденциjе НСЗ, превасходно услед сезонских послова, напоменуо jе Mартиновић.

"Уобичаjено jе да jе ово период када услед сезонских послова постоjи стагнациjа стопе незапослености", навео jе он и додао да су наjтражениjи сезонски послови у преради хране, хладњачама, берби воћа и производњи биља.

Узимаjући у обзир податке коjима располаже НСЗ о приjављеним потребама за запошљавањем, као и броjем незапослених лица конкретних образовних профила/звања, можемо рећи да наjлакше и наjбрже долазе до посла, односно имаjу наjвеће шансе за запошљавање на тржишту рада високообразовани профили из следећих области: инжењери електротехнике, ИT стручњаци, инжењери електронике, машинства и грађевине са одговараjућим лиценцама, математичари, наставници страних jезика, лекари с одговараjућим специjализациjама, дипломирани фармацеути и стручњаци за финансиjе, навео jе Mартиновић.

Oсврнувши се на радно законодавство, Mартиновић jе рекао да се усваjањем измењеног Закона о раду отишло неколико корака даље у приближавању стандарима Eвропске униjе.

Приметио jе, међутим, да те измене не могу одмах да се одразе на запошљавање у већем обиму, али ће, како каже, у великоj мери утицати на другачиjе односе послодаваца и запослених и допринети смањењу "рада на црно".

Oн jе оценио да ће новоусвоjене одредбе значаjно утицати на другачиjи амбиjент, као и на то да ће сваки незапослени, без обзира у ком jе животном добу и колико стажа има, моћи да нађе место на тржишту рада.

Иначе, новоименовани директор НСЗ-а наjављуjе да ће та Служба помно пратити ефекте реформи коjе спроводи влада, оне коjе су већ спроведене, али и оне коjе су већ у фази спровођења, а коjе би сигурно могле да се позитивно одразе на повољниjу слику тржишта рада.

"Не може се очекивати одмах, у овом тренутку, не може то бити тако брзо, али у годинама коjе су испред нас сигурно да можемо имати добре показатеље коjи се од реформи очекуjу", рекао jе Mартиновић.

Циљ jе, како jе казао, да се створи повољниjи амбиjент у коме незапослени могу да нађу своjе место, што ће утицати на смањење стопе незапослености.

НСЗ планира да ускоро распише jавне позиве за спровођење активних мера запошљавања, наjавио jе Mартиновић.

Средства, како каже, нису довољна да би се обухватио већи броj лица, али се очекуjу и подстицаjи локалних самоуправа.

Oд наjвећег значаjа jе jачање посредничке улоге НСЗ између незапослених лица и послодаваца, нагласио jе Mартиновић.