Аутентични представник цинцарске културе

Прокупчанка Зорица Милошевић каже да јој је име одређено светлошћу изгубљеног цинцарског града Москопоља, а да надимак цинцарка од рођења носи попут своје баке која се из Крушева доселила у Прокупље.

"Остала ми је у памћењу реченица моје баке Филомене: "Иди и потражи их, и то је била водиља кроз мој живот", каже Зорица.

Пут који јој је бака показала Зорицу је повео у списатељске воде. Потрага за Аурором је њен четврти роман.

"Књига ми се веома допада зато што је веома лагана за читање и онда чак и ја са својих 17 година могла сам веома лако да је прочитам", каже Теодора Милошевић.

"Та смислена проза, та стална тезња ка светлости као појму битисања, као појму неког свеопштег миљеа у васиони, и нисам могао да будем равнодушан према таквој једној књизи", каже Тодор Бјелкић, главни уредник "Српске књиге М".

Попут претходних, и потрага за Аурором у центар пажње ставља жену цинцарског порекла.

"Цинцарка у мојим романима је жена која носи истетовирани крст на челу. Она је борац за патријархалну породицу, она је заправо жена која се грчевито бори за љубав", каже Зорица.

Зорица Милошевић важи за аутентичног представника цинцарске културе, њихове судбине и историје.