Изложба слика Радосава Прелевића "Преламање времена"

Ова изложба пружа прилику посетиоцима да уживају у уметничким делима и истраже Прелевићеву интерпретацију теме времена кроз сликарство.

Сви заинтересовани су добродошли да присуствују отварању и да се упусте у визуелно путовање кроз изражајност уметности.

Радосав Прелевић, проф. педагог и сликар, рођен је 1954. године у Косовској Митровици. Седамдесетих година (1969-1973), боравио је у Новом Саду. У Дому војске 1972. године, у Новом Саду, по први пут се представио својом ликовном изложбом. Од 1973. до 1981. боравио је на Косову и самостално излагао у скоро свим градовима на Косову. Од 1982. је у Смедеревској Паланци и својим активностима даје значајан допринос школству и ликовном стваралаштву. Пореклом је из Црне Горе - из племена Кучи. Убле, Катуни, Кучка корита, Медун Марка Миљанова, као и црногорско приморје су му трајна инспирација где годинама борави и интензивно слика. Више година излагао је са ликовним педагозима у Београду. Десетак пута је учествовао на Октобарском ликовном салону у Ковину. Илустровао је и две књиге. Поводом самосталне ликовне изложбе у Пожаревцу, објављен је и приказ те изложбе у часопису “Ликовни живот Србије”. Приказ је објавила Јелица Милојковић, кустос музеја “Милена Павловић Барили”.
За собом има преко 30 самосталних изложби и преко 100 колективних изложби. Учесник је на преко 20 ликовних колонија од којих су две у Мађарској и једна у Бугарској. Преко 20 година руководио је ликовном колонијом „Видовача” у Водицама код Смедеревске Паланке.

РАСКОШ ПРЕЛЕВИЋЕВИХ ДАРОВА
Када гледамo одређене слике искусног мајстора Радосава Прелевића, заиста доживљавамo ону аристотеловску катарзу, ментално прочишћење, терапијски ефекат уметности за који је апеловао и пледирао Шопенхауер (у овом, по њему “најгорем свету“ насупрот “најбољем“ по Лајбницу).
После светске (и наше) “буке и беса“ (па тако честих анихилација хуманитета и морала (са глајхшалтовањем огавног и лепог/доброг) тако доследно цветајућих у дичнога антропоса: Прелевићево сликарство процењујемо из угла вечности (Суб специе аетернитатис) јер тек тако његов “анахронизам“ у данашњем хаотичном лавиринту уметности, доживљава дословну рехабилитацију – јер је г. Прелевић аутор раскошне ликовне културе са финим сенсибилитетом за нијансе колорита и динамику валера у мајсторски разуђеним композицијама са синтезом античког мимезиса. Модернх ликовних вредности и имагинације прожете оптималном нотом фантастике, у служби једне тако драгоцене, апартне, моћне синтезе традиције и модерног духа – луксуз који себи могу да приуште само највећи уметници! 
Имамо у виду Прелевићеве слике: Феникс, Ваведење, Византијско плаво, Ускрс, Хиландар, Потиснуто, Буђење, Преображај, У сфери времена.   
Прелевић би успешно реализовао и слике/композиције са људским фигурама: судећи по  префињеном профилу девојчице, сав у чаролији флуидност попут трансценденталне силфиде што израња из расцвалог цвећа. (Коста Васиљковић, арт-критичар, АИЦА)