Лав Толстој

Рођен је у Јасној Пољани 9. септебра 1828. године у Русији, од оца Николаја Илича Толстоја и мајке Марије Николајевне (рођ. Воконски). Био је изданак једне од најзначајнијих руских грофовских породица, која је већ неколико векова Русији давала многе генерале, дипломате и писце.

Дуго година имао је туторе, али након смрти родитеља 1830. бригу о њему су преузели најближи рођаци. На Казањском Универзитету је студирао право и оријенталне језике, након што је 1844. напустио студије арапско-турске филологије. Убрзо и то напушта, подучавајући се самостално, а започиње и вођење дневника, који пише до краја живота. Дуго времена је проводио у Москви и Санкт Петербургу.

Напуштајући сеоски живот, одлази у јужну Русију, где је његов брат служио у Кримском рату. Убрзо као добровољац започиње службу у војсци, и пише своје прво аутобиографско дело "Детство" (Детињство), што му је донело признање и отворило му пут у књижевне воде. Након повратка, отвара школу у Јасној Пољани за сеоску децу и пише о прогресивним теоријама школовања.

Касније дело "Отрочество" (Дечаштво) као и претходно, усредсређује се на психолошку и моралну карактеризацију хероја од његове десете до каснијих година. Приказују свежу, идиличну слику раног детињства, невиности и радости, али и приповедачеву опсервацију. Године 1855. појављују се „Севастопољске приче“, вероватно аутобиографско дело о младићу који је присиљен на војну службу (где је и сам Толстој учествовао у одбрани опкољеног Севастопоља).

Дана 23. септембра 1862. венчао се са Софијом Андрејевном Берс, кћерком московског физичара, с којом је имао тринаесторо деце, од које је петоро умрло у раном добу. Иако је жена из његових раних дневника дознала за бројне Толстојеве љубавне афере, што он није сакривао, имали су складан брачни однос и породичну срећу, што је њему омогућило да несметано ради на највећим делима.

У свету постоји око 200 потомака Лава Толстоја који се сваке друге године окупљају у Јасној Пољани. Толстојев чукунунук Генадиј Муригин Иванович Толстој је посетио Београд и Србију почетком 2013. године.

Верује се да је Толстој умро од запаљења плућа у Астапову, на железничкој станици 20. новембра 1910. године, након што је усред зимске ноћи напустио дом. Имао је 82 године. Дуго је боловао, па су бригу о њему преузеле супруга и кћерке. На место смрти одмах су дошли лекари, дајући му ињекције морфија.

Полиција је покушала да ограничи приступ посмртној церемонији, али хиљаде сељака је било у колони на његовој сахрани. Неки су, додуше, знали само да је "неки аристократа преминуо". Тако се испоставило да нису довољно знали о животу и делу овог руског реалисте.