Мона Вера – Исихазам као инспирација: Самостална изложба Славољуба Тодоровића Зоркина

Славољуб Тодоровић Зоркин рођен је у Чубури, општина Ражањ, у Србији. Завршио је Уметничку школу у Нишу 1969. године, а студије дизајна у Загребу 1980. године. Члан је УЛУПУДС-а, оснивач и председник Мултимедијалног удружења уметника „Цар Константин“ у Нишу. За свој досадашњи рад вишеструко је награђиван и одликован, а носи и звање академика Србског ученог друштва.

Учествовао је на више од 100 уметничких насеобина и организовао преко 50 уметничких колонија. Самостално је излагао 20 пута, док је на колективним изложбама учествовао више од 100 пута.

Од значајнијих признања и одликовања издвајају се:

• више од 30 златних плакета за тимски и појединачни рад у креирању текстила и одеће у РО „Нитекс“ Ниш (1971–1991), као и сребрна и златна медаља за лични и друштвени допринос организацији;

• организација више од 20 уметничких колонија у оквиру Самосталног синдиката Ниша у периоду од 1991. до 2011. године, уз значајан допринос развоју културних делатности синдикалне организације.

Посебно се издвајају и следећа признања:

• Најбољи млади сликар Ниша (1974),

• „Добар дизајн Југославије“ (1978),

• сребрне и златне преслице за дизајн текстила (1974–1991),

• посебно признање за допринос култури и уметности Ниша (1980).

О уметничком изразу Славољуба Тодоровића Зоркина академски сликар и дизајнер Милић Петровић записује:

„Сликарство Славољуба Тодоровића Зоркина ослања се на наслеђе византијске уметности и духовног искуства које је кроз векове обликовало православну културу. У средишту његовог израза налази се човек као носилац унутрашњег искуства и духовне тежње, представљен кроз симболички и промишљен ликовни језик.

Полазиште за настанак дела јесте идеја схваћена као уметнички подстицај, а не као догматска или теолошка тврдња. Аутор се у свом раду надовезује на духовне и културне слојеве српске историје, користећи их као инспирацију за савремени ликовни израз.

Изложена дела могу се разумети као позив на тихо сагледавање и унутрашње сабирање, остављајући простор посматрачу за лично и ненаметљиво тумачење, у складу са сопственим искуством и осећањем.“

Напомена:
Изложба је замишљена и реализована као уметнички и културни догађај. Пojмови и мотиви духовне традиције присутни су искључиво као извор инспирације и ликовног промишљања, без намере да се улази у тумачење или излагање учења Православне цркве, нити у теорију вере. На тај начин, изложба остаје у оквирима уметничког израза и личног доживљаја.