Од Достојевског до филма у једном кадру: Нишки фестивал спаја неспојиво

У „Дупликату“ је Санкт Петербург 19. века замењен данашњим Београдом, али су остале теме које не старе – усамљеност, идентитет и притисак друштва. Ђорђе Креча, који игра главног јунака Јана, проглашен је за глумца вечери.

Осим главне улоге, Креча је био и продуцент, па је, како каже, током снимања морао да прелази „из једног света у други“.

„Сви су давали 400 одсто, не 150 одсто“, рекао је Креча, описујући колико је труда уложено у филм.

С друге стране, „Мотка“ Василија Никитовића публици доноси нешто сасвим другачије – филм у којем нема много простора за грешку. Најдужи кадар траје девет минута и 11 секунди, а ако неко погреши у последњим секундама, снимање се враћа на почетак. За поједине сцене било је потребно чак 24 покушаја.

Већи део радње смештен је у кафану у којој се окупљају људи неспособни да реше сопствене проблеме, али зато покушавају да реше судбину целог света. Аутори филм описују као „крцкаву трагикомедију“.

У „Мотки“ игра и Ива Штрљић, у улози која је, како каже, потпуно другачија од оних по којима је публика памти.

„Можете ли ви мене да замислите другачије?“, упитала је, објашњавајући зашто јој је ова улога била посебно важна.

„Дуplikат“ је већ добио своју нишку публику, док ће „Мотка“ вечерас у 20.30 бити премијерно приказана на Летњој позорници у Нишкој тврђави.

Два филма, два потпуно различита приступа – али иста амбиција: да се ризикује и направи нешто што публика неће тек тако заборавити.