Достојанство и права радника: Изложба „Упутство за употребу радничких пелена“ нишког уметника Николе Марковића у Културном центру Београда

Изложба у Ликовној галерији Културног центра Београда се састоји из серије од двадесет слика мањег формата (50x50цм), рађених у техници акрилик на платну, просторне инсталације у виду велике пелене-лежаљке насловљене „Радничка класа на заслуженом одмору“, и видео рада под називом „(Не“)званична верзија“, који је настао на основу аутентичних изјава радника. Интегрални део ових слика представља и пратећи текст. 

Циклус радова „Упутство за употребу“ у фокус ставља питања из домена (з)гаженог достојанства ─ како личног (радничког) тако и колективног, па и националног. Урањајући у реалност „неолиберализма“, у ком људи постају шрафови, Марковић покушава да тај процес учини реверзибилним тиме што ће, бар на репрезентацијској равни, осветљавајући околности под којима је ова неприродна рокада постала могућа, понудити услове под којима би шрафови поново могли постати историјски субјекти, односно усправни и достојанствени људи и грађани. 

Као прилично усамљен пример бављења овом темом, у земљи где култура памћења у себи по правилу садржи и елемент катастрофе заборава и свест о томе како снове о једнакости, слободи, солидарности, братству овде данас мало ко сања ─ изложбу „Упутство за употребу“ уметника Николе Марковића можемо читати, односно посматрати, и као својеврстан апел и позив на достојанство.

Аутор за визуелно полазиште узима управо најекстремнији пример – то што се  радницима/цама препоручује да носе пелене како не би губили драгоцено време честим одласцима у тоалет. „Кренувши од упутства за употребу пелена за одрасле, где постоје варијанте Док особа може да стоји и Када особа не може више да стоји, реч особа сам заменио са радник/ца, па је резултат замене: Док радник/ца може да стоји и Када радник/ца не може више да стоји. Такође постоје две верзије, упутство у форми слике за мушкарца и за жене. На сликама (претежно за женску верзију упутства) може се уочити и како димензије и облик пелена не одговарају анатомији и годинама тела које их носи. То ствара гротескни осећај ситуације, али и оставља простор за нека потенцијално другачија тумачења“, истиче Никола Марковић.
 
Други правац у коме се пројекат развијао је прављење нове врсте бренда - радничких пелена „Прол ет”. На самом паковању тог новог бренда, текст радничке пелене је поред српске (ћирилично - латиничне) верзије, исписан и на језицима оних земаља из којих углавном долазе, већ поменуте, „стране инвестиције” (кинески, корејски, италијански, турски, немачки, руски, енглески, итд.).

О уметнику (латиница)

Nikola Marković (1976) je Fakultet likovnih umetnosti završio u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Doktorirao je na istom fakultetu, pod  mentorstvom profesora Milete Prodanovića (komentor prof. Čedomir Vasić). Član je ULUS-a. U Srbiji samostalno izlagao u Somboru (2004), Nišu (2006, 2018 i 2023), Beogradu (2015, 2016 i 2020/21) i Novom Sadu (2021 i 2023). Učestvovao i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku…, kao i u sazivu nekoliko likovnih kolonija u zemlji (Sićevo, Classic, Niš art fondacija…) i inostrantvu (Austrija, Slovenija). Od 2007. godine sarađuje sa galerijom „Suppancontemporary“ iz Beča, preko koje je samostalno i grupno izlagao u Austriji, Nemačkoj, Italiji, uključujući i učešće na brojnim  sajmovima umetnosti. Dobitnik je nagrade na Bijenalu umetnosti u Utacu u Japanu (Utazu Art Awards Biennale 2020), kao i glavne nagrade na Niškom salonu „2/12“ (2020). Od 2018. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju vanredni profesor.

Foto: Slobodan - FU Niš

U Prodajnoj galeriji “Beograd”, 25. aprila biće otvorena još jedna izložba istog imena, koja se sastoji iz serije od deset crteža većeg formata (145x145cm), rađenih u kombinovanoj tehnici (ugljen i zlatni listići na papiru) i prostornog objekta koji se sastoji od pakovanja za  novi brend - radničke pelene „Prol et”.  Ova izložba biće otvorena do 14. maja.