Супер џез трио долази у Србију: Честнат, Вилијамс и Вајт на Нишвилу

Овај трио, чији албум излази током ове године, предводи фантастични клавириста Cyrus Chestnut (1963), којег многи сматрају правим настављачем „класичне“ пијанистичке џез традиције чије је основе поставио Jelly Roll Morton, утелотворио Oscar Peterson, а како кажу критичари – Chestnut је надградио јединственим осећајем да у једно стабло обједини своје музичке корене - пођеднако „расејане“ на тла класичне музике, спиритуала и џеза. После дипломирања на Berklee академији, где је имао прилику да свира са многим великм музичарима (Dizzy Gillespie, Joe Williams, Tommy Flanagan) и добијао награде које носе имена легенди џеза (Oscar Peterson,Count Basie, Quincy Jones), Chestnut је током друге половине осамдесетих свирао у групама које су предводили Wynton MarsalisJon Hendricks, Terrence Blanchard, Donald Harrison, Betty Carter...

Од краја осамедесетих Chestnut се представља и као респектабилни бендлидер и музички директор у пројектима уметника разних жанрова, а од недавно је и професор на музичком департману престижног Howard универзитета. На листи музичара са којијма је сарађивао су и Chick Corea, Isaac Hayes, Kevin Mahogany, Freddie Hubbard, Freddy Cole, Bette Midler,  оперска дива Kathleen Battle. Осим што је учествовао у снимању соундтрацк-а за култни Алтманов филм “Kansas City”, Cyrus је у овом остварењу одиграо и запажену епизоду пијанисте – чији је лик инспирисан славним “казашанином” Count-ом Basie-ем, а учествовао је и у и у документарном филму “Piano Grand: A Smithsonian Celebration”. Наступао је у многим престижним дворанама и на великим фестивалима: John F. Kennedy Center for the Performing Arts, Montreux Jazz Festival, North Sea Jazz Festival, Jazz at Lincoln Center, New Orleans Jazz Fest... У једном интервјуу је рекао: “ Ако после мог наступа и само један посетилац оде кући осећајући се боље него пре концерта – знам да сам добро урадио свој посао и могу мирно да спавам “.

На листи музичара који су снимали и наступали са највећим бројем великих имена џеза, један од највећих контарбасиста данашњице Buster Williams је у самом врху – а тај “квантитет” и додатно потврђује уметничке квалитете овог врсног џезера. Charles Anthony "Buster" Williams (1942) за џез се заинтересовао још као дечак захваљујући оцу који је осим контрабаса свирао још неколико инструмената. Још пре него што је завршио средњу школу имао је прилику да наступа са чувеним бендом који су предводили Gene Amons и Sonny Stitt, а уз ванредне студије на Combs College of music већ је увелико пратио познате певачице (Dakota Staton, Betty Carter, Sarah Vaughan, Shirley Horn, Carmen McRae, Helen Merrill). Током турнеје по француској ривијери (али и касније у неколико наврата) Williams је свирао и у Квинтету Miles Davis-а, а на списку музичара и група са којима је сарађивао су и :  The Jazz Crusaders, Kenny Dorham, Harold Land, Bobby Hutcherson, Art Blakey, Erroll Garner, Herbie Mann, Mary Lou Williams, while McCoy Tyner, Dexter Gordon, Roy Ayers, Stanley Turrentine, Frank Foster, Illinois Jacquet , Herbie Hancock, Eddie Henderson, Kenny Barron, Jimmy Rowles, Larry Coryell, Stanley Cowell, Steve Turre, Frank Morgan... а на неколико пројеката је пратио и већ поменутог Ron Carter-а који је на тим албумима свирао пиколо контрабас. Осамдесетих је оформио два значајна all stars ансамбла: Timeless All-Stars (секстет у којем су били Harold Land, Curtis Fuller, Bobby Hutcherson, Cedar Walton и Billy Higgins) и Sphere (Kenny Barron, Ben Riley, Charlie Rouse, Gary Bartzз), а у новом миленијуми и бенд “4 Generations of Miles” у којем су били Sonny Fortune, Mike Stern иJimmy Cobb.

Под својим именом је снимио двадесетак албума, номинован је за Grammy награду, учествовао је у снимању музике за многе филмове, ТВ Серије (између осталог и за “Twin Peaks”), рекламе најпознатијих светских брендова, а заједно са Benny Golson-ом се појављује и у Спилберговом филму “Терминал”.

Иако самоук, Leonard White III, познатији као Lenny White (1949) један је од последњих великих иноватора на бубњевима и како многи оправдано тврде - један од утемељивача jazz–fusion правца. Још ка осамнаестогодишњак, практично ниоткуда улетео је у сам врх америчке па и светске џез сцене прво као члан бенда који је предводио Jackie McLean, а већ следеће године учествовао је у снимању албума MilesDavis-а “Bitches Brew” који се сматра манифестом jazz rock-а. Репутацију најбољег jazz rock бубњара потврдио је чланством у легендарном бенду Return To Forever који је предводио Chic Corea, али је истовремено испољавао и велику стилску свестраност сарађујући и са великанима као што суFreddie Hubbard, Joe Henderson, Woody Shaw,Gato Barbieri, Gil Evans, Stanley Clarke, Stan Getz...

Последњих година осим што и даље важи за једног од најбољих живих бубњара, Lenny White је и веома успешан као продуцент за читаву лепезу уметника међу којима су инструменаталисти: Grover Washington, Gato Barbieri, Wayne Shorter, Wallace Rooney; певача: Nancy Wilson, Chaka Khan, Diane Reevs, а на списку је и хип хопер Big Daddy Kane. Са Return to Forever је добио више Grammy награда. Са чувеним басистоом и продуцентом Marcus Miller-ом је написао музику за комедију са хип хоп тематиком Reginald Hudlin-а “House Party”, а учествовао је и у саундтрек за филм “School daze” који потписује редитељ Spike Lee.