Босиљак у српској народној традицији

А раније су домаћице имале обичај да приликом украшавања божићних хлебчића обавезно ставе и мало босиљка, првенствено зато да би укућани били здрави током целе године. 

Босиљак - опште информације

Латински назив ове биљке је Ocimum Basilicum и реч је о вишегодишњој зељастој биљци, за коју се сматра да потиче са подручја Индије. 

Уз то што има изузетно лековита својства босиљак је и врло радо и често коришћен у кулинарству баш због своје ароме. 

У прошлости се ни у једној кући није могло догодити да не постоји осушени босиљак, који је чуван током целе године. 

Такође је познато и да босиљак користе свештеници у току црквених обреда. 

Иначе је ова биљка дубоко укорењена у нашој народној традицији, те је чак опевана и у песмама. 

Босиљак у српским народним обичајима

Веровало се да сваком детету приликом рођења треба направити крстић на челу, од гара након запаљивања босиљка, како би боље спавало и било здравијије. Такође су често раније жене уз бебино узглавље управо због бољег сна стављале и гранчицу босиока. 

За оне који су веровали у враџбине је познато да су жене некада у селима користиле и у ту сврху босиљак. Обично су током магијских обреда приносиле босиљак на оболело место. 

Сматрало се и да штити од урока, те да има готово исто дејство као бели лук. Што се тиче свадбених обреда и ту је босиљак имао своје место. 

Такође је био обичај да се жене након порођаја окупају у води, у којој је пре тога био потопљен босиљак, а да би биле здравије. У појединим крајевима наше земље се беба првих 40 дана такође купала у таквој води. А тај обичај је био примењиван и за време Ускрса, па су се у таквој води обично деца на тај дан купала. 

Отмице девојака су биле уобичајене у једном периоду, па је и ту босиљак нашао своје место. Наиме, у одређеним крајевима су се том приликом и мириле породице момка и девојке, па се пекло печење, а онда се глава прасета или овце украшавала њиме. 

Погребни обичаји у различитим крајевима наше земље су такође укључивати и ову биљку. Негде је било правило да се испод главе покојника стави јастук, који је био напуњен сувим босиљком, а негде је опет био обичај да се у букетима цвећа који се носе на сахрану обавезно нађе и босиљак. 

Босиљак у народној медицини 

Висока температура је најчешће лечена семеном од ове биљке, а неретко и кијавица. 

У доба када је постојао тифус је било неписано правило да се босиљак потопи у топлу воду, па да се у њој окупају болесници. 

Уколико би неког ујела оса или пчела, па чак и змија, на место уједа је превијан опет босиљак. 

Деца која су имала глисте би била лечена управо њиме, али је пре тога морао да стоји у уљу и то тачно 9 дана и 9 ноћи. Уз помоћ ове биљке су лечени и грчеви у стомаку, а веровало се да након кађења уз помоћ босиљка болест излази из тела. 

Ако се у свету водицу од Крстовдана стави босиљак, па жена пије ту воду, веровало се да ће се много лакше породити. 

Босиљак у црквеним обредима 

Наша црква 1. августа по старом календару празнује Светог Макавеја, када се обично босиљак освећује у цркви. А за празник Крстовдан, који се обележава по старом календару 29. августа се узима тај босиљак и касније користи у верским обредима. 

Иначе се у црквама босиљак користи увек током обреда, првенствено крштења и освештавање водице, када се управо гранчица сувог босиљка у њу потапа.