Рецепти са југа Србије: Традиционални ћевапчићи

Ћевапчићи су назив за омиљено јело на Балкану.

То су мале "кугле" од млевеног меса, печене на роштиљу, у Босни од млевеног јунећег или овчијег меса, у Србији и Македонији од млевеног свињског и јунећег меса. 

Обично се служе као главно јело, у Србији у лепињи, у Босни у сомуну, са исецканим црним луком, кајмаком, младим сиром и сл.

Назив ћевапчићи потиче од старотурске речи кебаб. 

Међутим у данашњем турском језику шишкебаб значи ражњић, док би реч за наш ћевап одговарала, турска реч куфте ( ћуфте ).

Сматра се да су најбољи ћевапчићи из града Лесковца, на југу Србије, који се састоје 100% од телећег меса и сервирају у лепињи.

Лесковчани кажу да је најбољи начин за печење ћевапа /ћевапчића/ када се користи роштиљ на ћумуру, чији је размак измедју жица роштиља тачно осам милиметара.

Оба израза /ћевапчићи и ћевапи/ су одомаћени у српском језику, док се у другим деловима земља ћевапчићи праве од мешаног млевеног свињског и јунећег меса.

У Босни су ћевапи јело које обично повезују са подручјем бивше Југославије. Босна и Херцеговина је република коју најчешће препознају по обележјима и утицајем Отоманског царства, медју којима су и ћевапчићи. Неке од локација познатих по својим одличним ћевапима су Баш-Чаршија у Сарајеву и Бања Лука.

Чувени бањалучки ћевап је вишеслојно месо, обично 4 реда ћевапчића који су спојени.
Неки највише воле македонски кебаб, јер је то варијанта ћевапа од свињског и јунећег меса. Јело које се обично састоји од 5 до 10 комада се служи само са белим хлебом, сецканом свезом паприком, луком и сољу.

На старом турском базару у Скопју, у Битољу или другим крајевима Македоније се може пробати изврсна десетка /10 комада ћевапчића је веома популарно јело.

Током шездесетих година, назив ћевапчићи се, као чувени специјалитет проширио на читаву обалу Јадрана.

Почетком седамдесетих година, ћевапчићи су постали познато јело « на брзака »,  како на Балкану, тако и у Америци и читавој Европи.

Ужиивајте у празничном роштиљу.

Пријатно!