Манастир Љубостиња

Поред овога, кнегиња Милица је учинила доста добра за српски народ. Ова чувена српска кнегиња, а касније канонизована светитељка Српске Православне Цркве је рођена негде око 1335. године у породици Вратка Немањића, који је у српској народној традицији познат и као Југ Богдан. Милица се удала за Лазара Хребељановића 1353. године, са којим је имала седморо деце.

Након Лазареве погибије у Косовском боју, Милица је водила народ и државу, јер су њени синови били још увек малолетни. Када је њен најстарији син Стефан стасао довољно да може да седне на престо земље, Милица се повлачи из јавног живота. Она одлази са својом рођаком, Јелено Мрњавчевић, женом деспота Угљеше Мрњавчевића у манастир Љубостињу. Јелена Мрњавчевић, потоња монахиња Јефимија је остала упамћена по " Похвали кнезу Лазару " . Реч је о чувеном покрову који је везла златом и свилом, које је везла на дар манастиру Љубостиња.

Сам манастир је задужбина кнегиње Милице Хребељановић, који се налази у прелепој приоди, надомак Љубостињске реке, а у непосредној близини града Трстеника и најстаријег бањског лечилишта на подручју наше земље, Врњачке бање. Данас је ово женски манастир у коме живи 50 - ак монахиња. Сматра се да је један од најпознатијих представника Моравске школе грађен у периоду између 1388. и 1405. године. Манастир Љубостиња данас је у саставу Епархије крушевачке и налази се под заштитом Републике Србије, као Споменик културе.

Поред тога што је манастир Љубостиња познат по томе што су у њему сахрањене српска кнегиња Милица Хребељановић и жена Углеше Мрњавчевића, Јелена, овај српски средњевековни манастир је одиграо значајну улогу и за време трајања такозване Кочине буне. Чак постоје сведочанства да се у управо у овом манастиру крио сам Коча Анђелковић, познат као капетан Коча. Како је његова буна угушена, Турци су запалили манастир Љубостињу, светећи се на тај начин покореном српском живљу. Нажалост, тада је већина фресака уништена, а приликом напада турских окупатора откривена је тајна ризница у којој је сама кнегиња чувала своје благо. Између осталог, ту се нашла и круна кнеза Лазара, коју су Турци украли и однели у своју земљу, где се и данас налази.

Манастир Љубостиња је посвећен Успењу Пресвете Богородице, а манастирска слава је Преображење, које се празнује 19. августа.

Оно што је нарочито занимљиво када је овај српски средњевековни манастир у питању, јесте што се зна ко га је градио, али и ко га је осликао. Наиме у припрати храма, тачније на каменом прагу врата која даље иду према самом храму уклесано је име градитеља манастира: " Протомајстор Боровић Раде ", а на луку изнад поменутих врата стоји да је храм осликао " Сликар Макарије ". Протомајстор је, иначе чувени Раде Неимар из српске народне поезије, док је Макарије био родом из грчке области Македоније, који је побегао од турског окупатора и осликавао српске средњевековне храмове.

Ако вас занима како је текла градња манастира Љубостиња, потражите песму " Зидање Љубостиње ", коју је спевао чувени српски владика Николај Велимировић.