Сићевачка клисура рај за алпинисте

Пењање у овим крајевима је почело 50' од стране српских алиниста који су и поставили основне стандарде овдашњег пењања, а то је традиционални приступ. Због тога се може рећи, да је Сићево прави рај традиционалног пењања и да су болтови овде више изузетак него правило. Надамо се да ће тако и остати.

Стена је кречњачког типа висине од 50 до 250 м и пружа могућности најразличитијег пењања, од плоча и превиса до пукотина и камина. Смерова има 55 уписаних у водич и око 10 нових не уписаних тежине од III до VII  и А0-А2. Због експонираности стене већина је у опсегу V-VI и то из периода када веће оцене нису ни постојале. Зато треба имати у виду да  оцене нису компатибилне са V и VI из спортског пењања. Током осамдесетих сићево је било једно од најпосећенијих пењалошта у Србији.

Недавно смо у Сићевачкој клисури имали диван призор, какав на овом пењалишту није виђен последњих година, прави мали табор алпиниста. Надамо се да ћемо овом пењалишту повратити стари сјај. Крајем прошле године основана је „Алпинистичка секција Ниш“ којој ће ово бити један од главних задатака. Секција је  унија три клуба:  ПАРК „Натуре“ Ниш, ПАК „Мосор“ Ниш и ПК“ Железничар“ Ниш, а припада АО Пожаревац и званично је призната од стране Комисије за алпинизам ПСС-а.

Дуго планирано окупљање припадника АОП се уз дивно дружење са још некoлико алпиниста међу којима су били и чак двојица алпинистичких инструктпра (Алекса Срданов и Слободан Миловановић) претвoрило у прави правцати табор. У Сићевачкој клисури 13. и 14. априла 2013. године окупило се 16 алпиниста. Надамо се да ово значи наговест светлих дана алпинизма у Србији. Време је послужило и испењан је 40 човек смери. Посебну радост као и на сваком табору чине и првенствене смери, које поготпву није лако наћи на овако експлоатсаном пењалишту, али Алекса Срданов и Милован Јанковић су нас обрадовали "Микијевим рођенданом".

Оваквих дивних дружења свакако треба бити више и  то не само на нивоу одсека. Евидентан је велики потенцијал и самог пењалишта које није довпљно експлоатисано као и АОП у смислу могућнпсти да направи увек посећен и користан табор. Надамо се да ће у Сићеву бити све више оваквих окупљања, па и правих табора и да ће прерасти у једно уређено и посећено пењалиште какво оно и заслужује да буде.

Милена Јанковић